Кампање за изборе су, поред потпуне безбидејности, фразеологије, популизма… обиловале и злоупотребом дјеце у маркетиншке сврхе, као и ,,удомљавањем“ политичких кловнова и маргиналаца који су се припајали овој или оној коалицији. Све у свему, наговјештај да је једна политичка ера на умору и да се промјене морају десити.

Ружичасти Октобар
Октобар је мјесец борбе против рака дојке. И ове године се та борба обиљежава неком тривијалном манифестацијом о ,,подизању свијести“ и са неколико позива од стране здравствених радника да поведемо рачуна о превенцији. Међутим, борба против канцера генерално је битка коју већ дуго година губимо, али та прича није дио неке битне агенде, па ће још дуго остати на маргини.
Ипак, ова борба не смије да буде на леђима грађана, него у одговорности институција. Скоро па укорни позиви грађанима да иду на превентивне прегледе, веома вријеђају, јер у здравственом систему какав је наш, немају прилике да се лијече ни пацијенти са дијагнозом, а камо ли они који желе провјерити своје здравље. Прегледи се чекају у недоглед, а често болнице и не располажу адекватном, или бар исправном опремом и уређајима.
Требало би као држава и као друштво да размислимо шта радимо са здрављем грађана. Није давно било, када смо, у једном дану, са тугом отпратили Душана и Марину, двоје младих људи који су изгубили битку са канцером.
Локални избори
Локални избори су показали да је црногорска политика у терминалној фази. Кампање за изборе су, поред потпуне безбидејности, фразеологије, популизма… обиловале и злоупотребом дјеце у маркетиншке сврхе, као и ,,удомљавањем“ политичких кловнова и маргиналаца који су се припајали овој или оној коалицији. Све у свему, наговјештај да је једна политичка ера на умору и да се промјене морају десити.
За сада, те промјене су наговијестиле неке нове политичке опције, било да су то одређени кадидати који су испред својих партија, било да су у питању грађанске листе и покрети.
Поштење

Корумпираност. Од оне ситуације гдје брже завршиш на шалтеру само зато што познаник/ца ради на истом, до оне високе, лоповске која је метастазирала у друштву, а од које страда све око тебе. Поштења – оно што би требало да буде искреност, чување другог од себе, одговорност – у Црној Гори нема ни у промилима. Нити ју је икада и било. Толико смо неискрени да прво лажемо себе, а потом и друге.
Од себе не чувамо никог, наши интереси су на првом мјесту. Сваки међуљудски однос је корозирао, друштво окоштало и унаказило се, а за то нико не преузима ни честицу одговорности. Свако вуче на своју страну, циједећи суву дреновину, остављајући пустош иза себе.
Грађанско друштво
Грађанско друштво је настало усљед несензибилности државе да задовољи друштвене прохтјеве који нису у складу са одржавањем моћног државног апарата и иманентне му моћи.
У том смислу, грађанско друштво је алтернатива габаритном систему Државе, а не овој или оној идеологији; овом или оном идентитету, већ овој или оној тиранији, аутократији, аристократији, олигархији, самовољи, диктатури… Оно је алтернатива тврдокорности, нехуманости и пуком државном разлогу (raison d’État). Оно је супротно од обожавања и фетишизације државе или нације, али исто тако уважава сваки национални, политички, идеолошки, индивидуални идентитет.
Међутим, иако препознаје и уважава национални идентитет, то не значи да постоји пожељни и непожељни као што је случај код нас.
Грађанско друштво је оно које је ,,undo“-овало ,,Друштвени уговор“ и поново преузело дио суверенитета над собом и одговорност за своје одлуке. То је нешто што у Црној Гори још не постоји, осим декларативно, а перјанице овог друштва и даље се нису сложиле који су основни принципи и вриједности овог друштва.
Ментално здравље

Прије неки дан је из Мораче извучено беживотно тијело дванаестогодишње дјевојчице. Није много ријечи о томе било у медијима, па нећемо ни ми дирати у ову тужну вијест. Али многима је претпоставка иста.
Нажалост, мање ћу рећи о онима који су угрожени, јер вјерујем да је вријеме указати на оне који су узроци. Дакле, за наше, све слабије ментално здравље, нису само криве околности – брз живот, технологија од које смо зависни и која рукује нама – колико појединци, психопате који ,у своја четири зида малтретирају породицу, супругу, дјецу која одрастају; који на друштвеним мрежама остављају свој гадлук на све стране чинећи увреде, псовке и агресију прихватљивим кодом свакодневног комуницирања.
Дакле, поред ментално угрожених, имамо већи проблем, или макар дјелимични узрок проблема у онима који су ментално нездрави: токсични ментални загађивачи, који трују приватни, али и јавни простор. На основу своје психопатије и социопатије, препознају се међусобно, удружују се и више него често заузимају битне положаје у друштву. То се зове патократија: психопате и социопате које владају и под чијом моћи и утицајем цијело друштво постаје изопачено.
Образовање
Почетак октобра је обиљежио фамозни ребаланс буџета и последице које има да остави на просвјету и образовање најмлађих. Протести некоилицине наставних радника били су слабо организовани и скромни, али још скромније пренешени у медијима.
Расуло у просвјетном сектору се хронично иницира са врха више деценија. Ђаци немају адекватан амбијент за учење и развој; наставници/е су препуштени сами себи у довијавању са неусловним радом. Министри су ти који распредају демоагогију, ките извјештаје и купе политичке поене. Директори школа су само постављени пиони који не преузимају никакву одговорност.
А дјеца расту и израстају у полуписмене грађане, препуштена ентузијазму наставника и могућностима родитеља.
Вриједности
Иако би требало да су универзалне, те у рангу аксиома непромјењиве и неумољиве, вриједности су данас најлакше за релативизовати, присвојити или интегрисати у нечије агенде. Онај ко је у позицији моћи, може дијелити ,,сертификате“ на вриједносну екслузиву, па се тако данас на вриједности може позвати и онај који их експлицитно нарушава.
Експлоатишу се од стране различитих наратива, користе као алиби за разна непочинства, укалупљују у разне декларације. На концу исте постају израбљене и дугорочно неувјерљиве. Овај процес можемо видјети и на нашем путу ка ЕУ: много су битнија праћења агенде, статистике, затворена поглавља, него ли врииједности.
Ко буде хтио да види, увидјеће шизму између европских вриједности и декларативног поштовања европске агенде коју преферирају домаћи моћници.
Извјештај ЕК
Само опомена гдје смо. И само опомена да смо вриједности замијенили формом, декларацијама, рефератима. Наравно, ми смо и око врло прецизних оцјена успјели да отворимо полемике и подјеле. Истински, многи из политичког естаблишмента не желе у ЕУ, а многи, који наводно желе, не раде свој посао како треба.
Александар Нововић
Извор: Комбинат