Пише: Оливер Јанковић
Једном си рекао да те на граници могућности носе сами анђели. Данас смо присуствовали том чину. Против тренутно најбољег на свијету, побједника посљедња два грен слема, Карлоса Алкараза, извео си најбољи и најважнији меч каријере, на измаку каријере, у борби за једино одличје које ти недостаје.
…ма пишем глупости, понављам добро знане ствари.
Српски народ је данас видио највећег од највећих, и међу свјетским спортистима и међу репрезентима српског народа. Карлос Алакараз, што каже мој пријатељ „унапређења верзија Надала“, данас је спакован у губитнички формат, „ни да привири“ неком преокрету, да узме брејк, или да нешто припријети у тај-брејку. Ђоковић који се прилично колебао цијеле ове сезоне, и бивао поражен, и трпио брејкове од Циципаса и Мусетија овдје у Паризу, данас је изгледао као спејс- шатл у односу на 20 година млађег од себе. И на тај начин спојио све – све – све!
ВАР СОБА: Срби традиционално, са свега пар медаља, у првој седмици Игара!
Да не говоримо колико ће ово друго српско злато у Паризу 2024 дати вјетар у крила осталим српским такмичарима овдје. Ако је данашњи Ђоковић могао да побједи данашњег Алкараза, на терену гдје је Шпанац прије пар мјесеци освојио Ролан Гарос, онда Јокић и другари могу да нападну „тим снова“, онда може да буде све „што бити не може“.
Новаче, освојио си злато у које нико разуман није вјеровао. Новаче, освојио си злато које ти је недостајало у колекцији свих титула. Новаче, освојио си злато, не само за Србију, већ и за цијело српство, али и за све поклонике спорта као људског прегнућа на планети. Новаче, ти си злато!
