Након преузимања Прве републичке банке од стране Ј.П. Моргана наступило је затишје. Али, ништа више од тога. Фокус је сада на централним банкама, пре свега на америчком ФЕД-у и одлуци о каматној стопи.
„Bad News is good News“ – лоше вести су добре вести. Та помало цинична фраза, уобичајена у свету медија, тренутно се може чути и на берзама. Инвеститори иза себе имају турбулентан викенд који је обележило хитно преузимање „Прве републичке банке“ First Republic Bank) од стране највеће америчке банке Ј.П.М орган. Ипак, vodeäi немачки берзански индекс ДАX у уторак ујутро је прешао границу од 16.000 поена.
За оно што се догађало у ноћи између недеље и понедељка требало је имати живце. На крају је посрнулу Прву републичку банку преузео Ј.П. Морган. Прва републичка банка се очигледно није добро заштитила од ризика од каматних стопа, као што је то био случај и са Банком Силицијумске долине (Silicon Valley Bank)и Сигначер банком (Signature Bank) пре неколико недеља. Последица тога био је губитак поверења инвеститора и клијената. Они су повукли огромне количине новца, што је на крају и довело до банкрота.
Улога друштвених мрежа
И Андреа Енрија, главни супервизор Европске централне банке (ЕЦБ), забринут је због брзине којом клијенти могу да подигну своје депозите. „То никада раније нисмо искусили“, рекао је Енрија у уторак на конференцији о банкарској супервизији у Франкфурту.
„Морамо да размотримо да ли је то био посебан случај или ту улогу играју структурна питања. Могуће је да друштвене мреже и дигитализација доприносе тој динамици. О томе ћемо морати више да размишљамо у будућности.“
То што су поједини инвеститори на берзама позитивно реаговали, вероватно има везе с тим што је и у случају Прве републичке банке пронађено решење. С друге стране, након нових банкрота они очекују да би централне банке сада могле да успоре када је реч о даљем повећању камата.
Шта ће учинити Америчка централна банка?
Америчка централна банка (ФЕД) ће своју одлуку о каматној стопи саопштити ове среде 3. маја, а Европска централна банка дан касније, у четвртак након састанка савета у Франкфурту.
„Заиста, кредитни услови значајно су пооштрени од почетка банкарских превирања“, каже за ДЊ главни економиста банке ИНГ Дојчланд (ING Deutschland), Карстен Брзески. „Истовремено је нагло опала и потражња за кредитима, чему су допринеле веће камате, мање инвестиције и слабљење тржишта некретнина.“
То значи да су бар неки од циљева централних банака остварени, јер значајна повећања каматних стопа током последњих месеци имају ефекта и могу да помогну да се инфлација поново стави под контролу. „Брз и јасан заокрет ФЕД-а с каматним стопама има све већи ефекат у САД. Политика кредитирања америчких банака последњих месеци значајно је пооштрена и стога има ефекат пригушења инфлације“, каже Фрици Келер-Гајб, главна економисткиња немачке банке КфВ, која је у власништву државе.
Превелике да би пропале?
Након преузимања Прве републичке банке од стране Ј.П. Моргана наступило је затишје. Али, ништа више од тога. С једне стране, постоји забринутост да су и друге банке у САД потцениле ризике каматних стопа. С друге, хитним преузимањем финансијских институција у невољи, велике банке настављају да расту.
Ј.П. Морган је и пре преузимања Прве републичке банке била највећа америчка банка. Сада је биланс стања повећан за скоро 230 милијарди америчких долара – толико је средином априла била билансна сума Прве републичке банке.
Највећа швајцарска банка УБС такође је енормно ојачала након хитног преузимања банке Креди Свис (Credit Suisse) – а то повлачи веће ризике, јер су ти нови банкарски гиганти свакако превелики да би пропали. У читаву причу би сада могла да се укључе агенције за наџор банака, како у САД, тако и у Европи. Било како било, након случаја са Првом републичком банком, банкарска криза је поново на дневном реду. А са њом и неизвесност.
Миша Ерхарт
Извор: DW
