Како бисмо разумели измењени оквир косовског процеса почевши од 24. фебруара, то јест почетка рата у Украјини, можемо привести цитат познатог руског патриотског блогера Бориса Рожина (a.k.a. Colonel Cassad) од 27. августа ове године: „Србија је после примењеног притиска очекивано пристала на још један у низу уступак на Косову. Алтернатива уступцима је рат у коме Србија не може победити због мешања НАТО“.
Они који читају руске Телеграм канале знају да је Борис Рожин један од најутицајнијих проруских војних блогера који је увек на страни официјалног Кремља. Ако он каже да Србија нема шансе на Косову због НАТО, што логично значи да се Русија не може никако умешати у тај конфликт, онда је то довољна илустрација ситуације у којој се Србија налази у свету после 24. фебруара.
Сличан став изнео је и Захар Прилепин, који није само писац већ и активни учесник руске политичке сцене, а који је такође утицајна фигура у патриотским круговима блиским Кремљу. Он је у интервјуу 21. августа иступио са две занимљиве изјаве. Прва се тиче његове констатације да Европа и САД нису заинтересоване за ратне сукобе на Балкану у овом тренутку, те да ће Запад користити свој утицај на политичку елиту Србије да оствари своје циљеве. Друга је још занимљивија: „Ми морамо прво победити Запад, а затим изграђивати односе (на постсовјетском пространству и шире)“.
Суштина је да и Прилепин и Рожин, као тврдокорне руске патриоте, не сматрају да Русија сада има ни војног ни политичког утицаја на Балкану, то јест Србија је од 24. фебруара остављена сама, без спољне подршке. У том оквиру се сада одвија косовски процес, Србији не вреди никакав политички капитал стечен у претходном периоду седења на две столице, будући да друга столица у овом тренутку не постоји, што признају и Рожин и Прилепин.
Оквир је измењен и за Куртија, он сме да покреће техничка питања која су била предмет преговора и раније, али не сме да прибегава примени силе, јер свака сила са албанске стране изазива реакцију спрског становништва са севера Косова, што у овако напетим околностима у Европи може послужити као искра новог рата. Зато су званичници САД јасно ставили до знања Куртију да ће косовски процес одсад тећи само у оквиру преговора и да косовске полицијске снаге не могу бити коришћене како би била изнуђена нова решења.
Са друге стране, Србији остају искључиво мирни протести или излазак из косовских институција као инструмент у току преговора, али барикаде су сада ван домашаја. Барикаде подразумевају одмеравање снага албанске полиције и грађана севера Косова, а то је опасна ситуација. У овако постављеном оквиру, Србија још увек није нашла решење како да заустави даљи ток уступака техничке (нестатусне) природе у косовском процесу.
Уколико Курти буде довољно мудар да се окане демонстрације силе, предност у техничким преговорима је на његовој страни. Ову предност власти Србије могу одузети само путем преузимања сопствене иницијативе, захтевања испуњења оних тачака које су досад договорене, а које Приштина није испунила. Србија треба да преузме Куртијев модел игре и да га примени себи на корист. На тај начин ће Курти бити у дефанзиви.
Александар Ђокић
