Пише: Норман Соломон
Прије двадесет година, једног јунског дана 2005. године, разговарао сам с Иранцем који је на великом базару у Техерану продавао доњи веш. „Људи широм свијета чезну за миром,“ рекао ми је, „али им власти то не дозвољавају.“
Те ријечи су ми се вратиле у мисли у суботу увече, послије напада америчке војске на иранска нуклеарна постројења. Данима прије тога, анкете су јасно показивале да већина Американаца не подржава напад на Иран.
„Само 16 одсто Американаца сматра да би се америчка војска требала мијешати у сукоб између Израела и Ирана,“ извјестили су анкетари YouGov-а, док „60 одсто мисли да не би требала, а 24 одсто је неодлучно.“
Но у пракси, демократија нема много утицаја на челични стисак у којем ратна машинерија држи државу. Управо у томе лежи разлог што Америка никако не може да се ослободи зависности од ратовања. Зато су тежња за миром и истинском демократијом дубоко испреплетене и нераздвојне.
У суботу увече, предсједник Доналд Трамп одржао је говор у којем је демонстрирао политику силе и пријетњи на глобалном нивоу: „Биће или мир, или трагедија за Иран – много тежа од свега што смо до сада видјели у протеклих осам дана.“
Сада, више него икада, Сједињене Државе и Израел наступају као отворени савезници у ономе што је Нирнбершки трибунал 1946. назвао „врховним међународним злочином“ – „планирање, припрема, започињање или вођење агресивног рата.“
Наравно, починиоци тог врховног злочина радо се ките међусобним похвалама. Како је Трамп рекао у свом говору: „Желим да захвалим и честитам премијеру Бибију Нетанјахуу. Сарађивали смо као тим – можда боље него било који тим икада прије.“ А затим је додао: „Желим да захвалим израелској војсци на сјајном послу који су обавили.“
Мрачна и узнемирујућа истина јесте да израелска војска, у суштини, дјелује као продужена рука америчке војне машинерије. Иако те двије армије формално имају засебне командне ланце и повремено се разилазе у тактичким питањима, на терену Блиског истока – од Газе и Ирана, до Либана и Сирије – њихова „сарадња“ превазилази све уобичајене појмове; она представља потпуну уиграност и заједништво у циљевима и дјеловању.
Већ више од двадесет мјесеци траје израелска опсада Газе, ослоњена на америчко оружје – и тај заједнички пројекат, који све више личи на геноцид, у потпуности је одржив искључиво захваљујући сталној логистичкој и оружаној подршци коју Сједињене Државе пружају војсци чије име – „Одбрамбене снаге Израела“ – звучи као окрутна шала у свјетлу онога што се дешава на терену.
Иста та америчко-израелска алијанса која у Гази спроводи геноцид над Палестинцима, стоји и иза ескалације терора налик Кју-Клукс-Клану и етничког чишћења палестинског становништва на Западној обали. Етноцентрична надменост и расизам, који се крију иза подршке Сједињених Држава овим злочинима, нису новост — то је дугогодишња појава која постаје све отровнија с развојем трагичних догађаја.
Иста та алијанса сада терорише и иранско друштво – из ваздуха.
Као што смо и ових дана могли да видимо, политичка и медијска култура у Сједињеним Државама и даље тежи обожавању уништавајуће ваздушне моћи своје војске, каква нема премца у свијету. Као да је Америка изнад свега, морално и фактички. Заблуда о америчкој изузетности почива на уверењу да „ми“ имамо свету мисију да поступамо у свијету по једноставној, силом подупртој поруци: „Радите како вам кажемо, а не како ми радимо.“
Док све ово траје, ријеч „сурреално“ често се чује као опис. Али, много прикладнија ријеч била би – „стварно“.
„Људи који затварају очи пред стварношћу, сами призивају сопствено уништење,“ написао је Џејмс Болдвин,
„а свако ко инсистира да остане у стању невиности дуго након што је та невиност мртва – претвара се у чудовиште.“
Данас, грађани Сједињених Држава имају историјску прилику у реалном времену – да мирним путем, свим расположивим средствима, затраже да њихова влада оконча своју монструозну улогу на Блиском истоку.
Норман Соломон је национални директор организације RootsAction.org и извршни директор Института за јавну доступност информација. Његова књига Рат учињен невидљивим: како Америка прикрива људску цијену своје војне машинерије објављена је у јуну 2023. године у издању The New Press.
Извор: Z Network
