( Овдје терба додати да је скривено ”намјереније” из овог писма које Матија Бан треба да пренесе кнезу, објавио је сам Бан касније, и датирао га управо на ову 1848.годину, а оно се тиче Његошевог плана да се ”српство ослободи и уједини”, па да потом Његош и Карађорђевић владају обојица, али тако ”да кнез иде у Призрен, а Његош у Пећ” )
У писму књазу Александру Карађорђевићу, од 03. јануара 1841.године, Његош захваљује на поклону, Крађорђевом портрету, па каже:
Ваше сам љубезно писмо од 8.октoбра примио исправно по г-дину Раду, такођер портрет Вашега бесмртнога оца. Никакав дар на овоме свијету не би мени пријатнији био од портрета витеза и оца јединоплемене мени Србије, којега су славни подвиги јошт када сам ја млеко матерње посао, јако на таблици душе моје написати и који ће вјечно остати огледало витештва не само међу малијем народом српским него и међу великијема народима и у всемирној историји…..(…)
Књазу Александру, Његош пише 1848, са Цетиња, овако:
”Казати ће Вам г-н Бан моје намјереније. Не дао Бог у данашњим опстојатељствима да Ви себе не покажете пред српским народом за онога који и куда Вас призваније назначује…..Све ће добро бити. Велики Ваш отац ако Вам буде огледалом, Ви сте бесмртни. Ако ли се склоните под влијанијем себичности страха, згрмљеће на то вјечно проклетство рода.”
( Овдје терба додати да је скривено ”намјереније” из овог писма које Матија Бан треба да пренесе кнезу, објавио је сам Бан касније, и датирао га управо на ову 1848.годину, а оно се тиче Његошевог плана да се ”српство ослободи и уједини”, па да потом Његош и Карађорђевић владају обојица, али тако ”да кнез иде у Призрен, а Његош у Пећ” )
У писму Сими Милутиновићу, из 1844., Његош, између осталог каже: ”Фала ти за свагдашњу твоју наклоност к овоме тврдоме и крвавоме крају, но српскоме од искона. Многи су Срби излепршали на литературно поприште, него готово сви они пребирају туђе после, у туђе олтаре жежу српски тамјан…. Ти готово сам дичиш се Српством и Српство с тобом….(…)
Друго ти немам писати до што те молим да препоручиш покровитељству свијетлога књаза и његову правитељству наш народ који се исељива из Црне Горе у Србију, да буду као браћа Срби примљени и да их благоволе населити по онијема мјестима која су физически и климатом прилична њиноме отечеству….(…)”
Извор: ИН4С
