Његошев дан у Матици српској ове године посвећен је 180-тогодишњици настанка Његошевог дјела „Луча микрокозма“, као и 180-тогодишњици од Његошевог учлањења у Матицу српску.
У оквиру Његошевог дана одржан је и научни скуп, а говорило се и о Његошевом одбору који се бави проучавањем његовог стваралаштва.
Потпредсједник Његошевог одбора и уредник Његошевог зборника – академик Миро Вуксановић отворио је вече и у уводу прочитао Његошев календар у Матици српској, а потом поздравно слово препустио Његовом високопреосвештенству Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију.
Митрополит Јоаникије је посебно истакао Његошево пјесничко надахнуће у религиозној поезији, а нарочито у „Лучи микрокозми“ појашњавајући Његошево поимање поезије и прослављање Бога.
„Прије свега он Бога, Творца, прославља као врховног поету, као ствараоца. За њега је божанско стварање свјетова, космоса, уређивање космоса, то је божанска поезија којом се његов Бог непрестано занима у складу са библијским откривењем да Бог непрестано ствара. Али, ако је Бог пјесник, како онда човејк може да буде пјесник и како се с Њим може упоредити? Његош га упоређује као творца малог, најближег божеству. Он има својство, сродност са Свемогућим Творцем, јер као што Творац ствара свјетове и уређује космос, тако пјесник ствара у идејама високолетећим, али није му дато да ствара на дјелу као Бог Отац, као Свемогући Творац. Оно што је рекао у „Лучи“ о боголикости то је нешто што је најупечатљивије: О Свевишњи Творче непостижни, у човјека искра беспредјелног ума Твога огледа се свјетла. На пјеснички начин говори о боголикости човјековој. Дакле, човјеков дух стреми према Богу и усхићава се Божијим величанством.
Његош је имао аутентично религијаско и пјесничко надахнуће и да је оно садржано у његовој Лучи микрокозми и да благодарећи том надахнућу и наш се дух восхићава величином његовога духа и долазимо у близину Божију захваљујући његовом руководству којим нас и он идаље руководи са неба“- навео је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
