Тумачећи Његошеву политичку критику у појединим сегментима „Луче“ проф др Соња Томовић Шундић, се осврнула на приказ Сатанине побуне која, по њој, осим теолошке и онтолошке поруке има и политичко значење

„Милиони јекнуше гласова, поздравља га с удивљењем сваки“ ! То је Његошев опис односа Сатаниних присталица према своме вођи. За разлику од слободе којом се према Богу Творцу односи сва твар, сви анђели и сви људи ( коначно и Сатанин отпад од Бога, израз је слободе ), Сатанино друштво је једноумно. Станини поклоници су слијепи. Они криче, вриште и урлају. И ту је Његош по проф Томовић – Шундић антиципирао све тоталитарне политичке вође 20.ог вијека. Беспоговорно прихватање вође. А наводно, према Његошевим стиховима, Сатана се залаже за „једнакост“ и „диобу власти“. Састанак се, као створен, обраћа Богу ријечима : „Истем владу да подијелимо“!
Слична визија манипулације масама појављује се у „Лажном цару Шћепану Малом“ гдје потпуно непознат цовјек без поријекла, без полиције и војске, са једном силом – заводљивом реториком обрће народну масу како он хоће, уз веома мали број опонената. Ту опасну моћ реторике смо видјели у двије велике идеологије 20.ог вијека, до каквих страдања и разарања је довела та моћ два необична и неостварена човјека, једног несвршеног богослова, и једног неоствареног сликара. Милиони људи су поубијани и расељени само због заводљиве реторике та два човјека. А Његош Шћепана тачно приказује као лажног владара, личност која се лажно представља. „Држ се Лаже, старе узданице“
Проф др Соња Томовић Шундић је тумачећи Његошеву пјесничку и библијску визију бесмртности, у којој постоји однос творевине и Творца, насупрот њој истакла визију бесмртности земаљских тирана, који су или Бога одбацили или се сами сматрали божанствима. Та тиранска и диктаторска визија бесмртности завршава се балсамовањем или мумифицирањем, кроз које, и они као да поручују “ Ево и ми то можемо. Бити бесмртни и вјечни“, а без Бога. То је визија бесмртности из перспективе мумија.
Редакција