Правник, ако не дјелује правно, на тему коју описује важном или драматичном, како то ових дана чини Филип Вујановић, он онда просипа маглу и додатно збуњује јавност.
Правна ништавност Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе, о којој прича бивши предсједник Црне Горе Филип Вујановић, тражи одређено име и презиме. Дакле, таква једна ”ништавност” биће обична флоскула и пука претпоставка док неко не зашиљи перо и Основном суду напише тужбу у којој ће навести КОЈЕ одредбе Уговора јесу у супротности са неким императивним прописом државе, или са јавним поретком, или са добрим обичајима.
У супротном, или до тада, ништавно је свако помињање ништавности. Нарочито ако такву, НЕДОКАЗАНУ ништавност помиње правник. Правник, ако не дјелује правно, на тему коју описује важном или драматичном, како то ових дана чини Филип Вујановић, он онда просипа маглу и додатно збуњује јавност.
Па још ако је тај правник, као некадашњи државник, добитник и неког црквеног ордења за допринос уређењу односа Цркве и државе, да не кажем ”промоцији православља и очувању црквених вриједности” или како већ тамо пише. Е онда је у обавези, тим прије, да уговор између Цркве која га је орденисала и државе чији је био предсједник, третира само и једино – правно. А никако политикантски и етикетирајући, како је Филип почео својим квазифилипикама.
Дакле, Ништавност овог уговора захтијева име и презиме онога који ће указати на правне мане потписаног текста. До тада, јавност може пожурити да закључи како се испод те ништавности потписао сами Филип, што би, надам се, било погрешно.
Филип Драговић
