Више ће политичкој еманципацији ових „лидера Срба“ допринијети њихов улазак у Владу, него инсистирање на ставу амбасадорке САД „они нијесу наши партнери“
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Волио бих да будем оригиналан и да кажем нешто ново, али ме овдашње политичке околности нагоне да само поновим иницијативу Жељка Ивановића од прошле недјеље који је завапио према Милојку Спајићу и ПЕС-у, да не прави Владу без коалиције За будућност ЦГ (бивши ДФ).
О ваљаним аргументима за овакав став писао сам јуче, а сад бих поновио неколико главних Ивановићевих теза које су, по мом суду, необориве (пред судом историје):
– не чине само Милан и Андрија поменуту коалицију, него ту има занимљивих кадровских потенцијала за владину слагалицу.
– више ће политичкој еманципацији ових „лидера Срба“ допринијети њихов улазак у Владу, него инсистирање на ставу амбасадорке САД „они нијесу наши партнери“.
– ко год од министара у Влади (па био то и неко из коалиције ЗБЦГ) нешто застрани, може да лети попут Лепосавића ономад, па је корисније не искључивати их унапријед. Ни њих ни никог другог из ДПС политичке стране.
– иза ове коалиције стоји 80.000 бирача и вријеме је да они, као дио грађанства који је деценијама под неком врстом шиканирања старе власти, сада коначно добије својих „5 минута“
И томе слично. А не би било добро да остане „и тако даље“.
До читања у наредном броју….
