Горан Шепа Гале, фронтмен Кербера, једва чека да се поново дружи са армијом фанова на Лејк фесту. До Лејк феста остало је свега неколико дана, а фронтмен једног од најпопуларнијих рок бендова некадашње Југославије – нишког Кербера једва чека да се у суботу поново дружи са публиком на Крупцу.
“Више и не знам који нам је пут да свирамо на Лејк фесту (смијех). Сјећам се да смо пред прошли наступ садили дрво, те да је од тада прошло четири, пет година, ако не и више”, присјетио се Горан Шепа Гале, фронтмен групе Кербер. Од тада су каже, наступали у Никшићу на Тргу, у нади да ће поново добити позив за Лејк фест.
“Изванредне утиске носимо са Лејк феста. Причамо ми кад се нађемо у бекстејџу и са осталим бендовима и сви носимо изванредне утиске са овог фестивала. Лејк фест има своје мјесто мјесто међу нама. Као што су неки други фестивали у региону препознати, тако и Лејк фест има један респект велики од свих музичара”, напомиње он те не крије да се због живе свирке, велике позорнице и продукције, те пуно расположеног свијета кад свира на Крупцу осјећа као на другој планети.
“Крупац као језеро и простор је фантастичан. Иначе Никшићане баш волим. Има пуно разлога зашто је то тако. Волим такве људе. Волим карактерне људе, фајтере, људине, а то све препознајем у Никшићанима. На крају крајева кад се свира рокенрол и кад се добро свира и из публике имамо ту контра енергију. Радујемо се доласку у Никшић и кренућемо што радније како би што дуже били тамо”, истиче, те тврди да му ни пут до Крупца не пада тешко.
“Густ нам је програм цијелог љета, гужве су по путевима јер људи иду на море, а ми идемо да радимо па се задржавамо по тим границама. Путеви нијесу добри, авиони су шкрти јер су поласци сведени на одређене дане, па се враћамо оном основном рокенрол путовању – комбијем. То је авантура, тако да је циљ што прије доћи до Никшића да уживамо заједно у музици, пријатељству, другарству и сусретима којих неколико година због короне није ни било”, испричао је Гале.
Никшић је град рока, те му је драго што се фестивал држи основне концепције и не подлијеже актуелним трендовима.
“Рокенрол није ствар која се елиминише. Мора да се направи простор и за нову генерацију која жели нешто своје”, свјестан је Гале, но Кербер никад није био спреман на компромисе.
“Ми смо оно што јесмо. Ко дође да нас слуша, очекује рокенрол који смо гајили свих ових година. Трудимо се да будемо досљедни себи. Имамо своју публику, своју армију, не сумњамо у оно што радимо”, напомиње те додаје да је Никшић био и остао рокерски град.
“То је град који ће препознати и другу добру музику. Није Никшић мјесто гдје се може подваљивати. То не значи да су ту само Никшићани. Не смијемо заборавити и оне који дођу са стране- читава Црна Гора, Србија, Босна и Херцеговина, и из осталих екс-ју република. Мислим да ће на Лејк фесту бити заувијек добре музике јер то је оно што се очекује и оно што чини хепенинг већим. Ово је права рокерска прича – пуно музике, забаве, пића, позитивне енергије. Ту никад нијесам затекао ништа лоше”, тврди Гале чији бенд за преко три деценије на сцени има и армију хитова па је тешко направити сет листу посебно за фестивал гдје су наступи скраћени.
“Увијек постоји та пјесма коју не одсвирамо. Не развлачимо пјесме већ се трудимо да што више њих одсвирамо кад смо већ ту, а ја се трудим да не причам између пјесама. Имамо прилику да свирамо сат и по и ради колегијалности не идемо на бис, сем ако публика толико не полуди па добијемо зелено свјетло од организатора.
Неколико колега каже ‘камо среће да смо ми имали оволико хитова, знали би шта да радимо са концертом’. Кад имаш доста хитова може концерт лијепо да се одради како ваља. Не мораш имати посебно нове пјесме, то су великани попут Чолића. Мада и он каже да издаје плоче и плоче али пјева оне пјесме које је снимио прије 30 и више година и управо са њима прави атмосферу. Од тога не треба бјежати јер пјесме су велике, а велике пјесме су ванвременске, ван просторне и оне ће заувијек да живе. Хвала Богу да их и ми имамо”, напомиње Гале.
У Никшић долазе на, како каже, “велико финале”.
“Иза Никшића имамо још свега неколико концерата и онда нас чека концерт у Нишу. До Никшића смо имали и Париз, и Аместердам, те ће се та мала европска турнеја завршити на јесен у Њемачкој. По Србији смо обишли многе градове, свирали у Босни и Херцеговини, те Никшић, а самим тим и Црну Гору нијесмо могли да прескочимо. То је био кратак позив и договор. Сродили смо се са Никшићем, и наш град креће на Ни, има мање слова. Све има смисла”, истиче он.
Кад су стварали пјесме попут “Ратне игре”, “Кад љубав изда”, “Хајде да се волимо”, “Медена” нијесу били свјесни да стварају хитове за сва времена.
“Да јесмо, били би калкулатори и давно нас не би било. Све се то догодило. Срећан сам што сам дио нечега што није могло да се планира. Све што се планира кратког је даха. Ако ћеш нешто да планираш и мислиш да си паметан, мораш схватити да постоји нека енергија и нешто веће од тебе самог. Сваки наш корак је одавно испланиран зато не треба нигђе журити и треба уживати у сваком кораку и сваком тренутку живота”, закључује Гале.
Марија Васић
Извор: Вијести
