Пише: Николас Кристоф
Превод: М. М. Милојевић
Ми, Американци, волимо да се хвалимо како смо број један, и то заиста јесмо када су посреди наши војни капацитети за нападе на друге земље и отимање мрских страних лидера.
Али како стојимо када је посреди добробит обичних грађана? Пажљиво истраживање чији су резултати објављени у среду и које је засновано на јединици названој Индекс друштвеног напретка указује да су по квалитету живота Сједињене Државе смештене на тридесет друго место међу сто седамдесет једном земљом, иза Пољске, Литваније и Кипра.
Оно што још више узнемирава јесте што ранг САД постојано опада током претходних година, како под републиканским тако и под демократским председницима – а сада ће по свој прилици додатно пасти због умањења средстава за здравствену заштиту и друге услуге под председником Трампом.
Индекс друштвеног напретка је претходне деценије увео престижни тим истраживача и стручњака. Сједињене Државе рангиране су на осамнеастом месту 2011. године, и без обзира што је и то било забрињавајуће, били смо рангирани испред Француске, Италије и Шпаније. Сада су оне заобишле Америку.
Индекс друштвеног напретка обухвата дванаест компонената и од 2011. године САД опадају по рангу у свакој од њих, каже Мајкл Грин, главни руководилац групе која сваке године објављује овај индекс.
„Квалитет живота у Америци није гори само од неколицине малих скандинавских држава већ је гори и од свих америчких такмаца из Групе седам“, рекао ми је Грин. „Опали смо иза некадашњих комунистичких држава као што су Словенија, Литванија и Естонија а иза смо и других релативно нових демократија попут Јужне Кореје“.
Хавијер Блас: Трамп сада има своју сопствену нафтну империју
„САД су победиле у Хладном рату тако што су била економска суперсила и суперсила друштвеног напретка“, додаје Грин. „Током претходних тридесет година, Америка је једноставно одустала када је у питању друштвени напредак“.
Индекс друштвеног напретка је само један скуп параметара и, наравно, неко би могао упутити приговоре на рангирање. Али је корисна вежба да се покуша коришћење објективних података како би се упоредио квалитет живота у различитим државама:
- По безбедности САД су рангиране на деведесет деветом месту, иза Пакистана и Нигерије
- У области основношколског образовања иза Вијетнама и Казахстана
- По здрављу су на четрдесет петом месту, иза Аргентине и Панаме
Многи други покушаји да се упореде нације по добробити такође показују да Сједињене Државе последњих година посрћу. Недавни Извештај о светској срећи рангира земље на основу истраживања јавног мњења о срећи и како људи процењују своје животе – САД су на двадесет четвртом месту, што је пад са петнаестог места на којем су биле пре једне деценије. Индекс слободе који објављује Атлантски савет смешта Америку на двадесет друго, такође опадајуће, место, док Индекс демократије одељка Интелиџенс јунит часописа Економист смешта Сједињене Државе на двадесет осмо место.
Ове године обележиће се двеста педесета годишњица Декларације независности, током које ће се прослављати „живот, слобода и потрага за срећом“. У извесном смислу Индекс друштвеног напретка и друге алатке процењују како стојимо према нашим сопственим мерилима.
Сједињене Државе су доста добре у генерисању економског раста, али подбацују у превођењу тог бруто домаћег производа у ствари о којима највише бринемо.
Ради уочавања разлике, размотримо Летонију. Она има више но упола мањи бруто домаћи производ по глави становника од САД, али има сличан учинак према Индексу друштвеног напретка.
Овај индекс није, наравно, коначна реч. Мислим да су Сједињене Државе искреније од неких других земаља у прикупљању података (у областима као што су неонатални морталитет) и бринем да Западна Европа, без обзира на сва друштвена преимућства, има економски модел који сузбија иновативност и дугорочни раст.
Милош М. Милојевић: САД против Венецуеле: силеџијски волунтаризам Трампове администрације
Међутим, овај индекс успева да уочи нешто стварно. Објашњава извесну озлојеђеност и незадовољство које су помогле да се на десници изабере Доналд Трамп а на левици Зохран Мамдани. Када Американци кажу да систем не ради у њихову корист, оваква рангирања осветљавају зашто осећају то незадовољство.
Како сам раније указао, ствари би се могле додатно погоршати. Недавно сам писао, да би Трампова умањења издатака за здравствено осигурање могла да однесу 51.000 живота годишње и да доведу до 101.000 нетретираних случајева овисности годишње, уз још 138.000 случајева нелеченог дијабетеса.
Либерали су можда превише склони да се усредсреде на Трампове мањкавости. Али овде је посреди нешто много шире: од негде отприлике почетка седамдесетих година двадесетог века, Сједињене Државе заостају спрам упоредивих нација када се погледају неки параметри квалитета живота.
„То нема везе са Трампом“, каже Грин. „Обама и Бајден учинили су мало да зауставе ово опадање, нити су се њиме позабавили Бушеви или Клинтон. То је ствар која се протеже преко мандата више председника, из обе партије, то је дуготрајно, споро и истрајно кретање према удесу. Али изгледа да су гласачи анестезирани растућом вредности берзанских акција и економским растом, све док последњих година људима није постало јасно да њихов животни стандард стагнира – и то је разлог због којег су се окренули популистичким обећањима покрета МАГА и Трампу“.
Додаје да би „требало да размишљамо о Трампу као последици пре него о узроку опадања америчког напретка“.
Шта је онда решење?
Део одговора можда је инвестирање у људски капитал – у децу, образовање и обуке које увећавају ниво вештина. То обухвата све од иницијатива за старање о деци у раном детињству до обуке у разним струкама, од рехабилитације овисника од наркотика до малих локалних колеџа.
Неуморно опадање нашег међународног положаја требало би да огласи звона за узбуну. Ми нисмо она нација која мислимо да јесу, и требало би да се тргнемо из летаргије осим уколико не мислимо да наш патриотски поклич постане Ми смо број тридесет два!
Извор: The New York Times
