Пише: Владан Алимпијевић
Америчко-израелски рат с Ираном убрзао је преиспитивање међу Трамповим идеолошким савезницима у Европи. Економска цена тог рата постала је превисока за Европљане, без обзира на политичке разлике. Пад Виктора Орбана није, међутим, крај конфронтације крајње деснице са Бриселом и напада на владавину права и медије. Десни популисти се прилагођавају ситуацији, јер желе да задрже и освоје власт, а на грађанима је да кажу да ли су уморни од њих.
Још од 2016. Трамп је био идеолошки узор за европску радикалну десницу, промовишући суверен изам као глобални бренд. Од почетка напада на Иран јединствени десничарски фронт Вашингтона, Рима и Будимпеште више не постоји. Разлаз није производ личних анимозитета, већ судар две стратегије: Трамповог изолационизма „Америка на првом месту“, који у Европи види тек скуп вазала или конкурената, и европске популистичке деснице, која је схватила да се суверенитет не брани имитирањем америчког популизма, већ уласком у бриселске и евроатлантске структуре. Пораз Виктора Орбана, деценијске перјанице недемократског либерализма, и дистанцирање Ђорђе Мелони од Трампове непредвидивости, знак су да европски популисти, које новинар Зоран Кусовац у разговору за НИН означава као „продавце магле“, почињу да се опортунистички удаљавају од америчког председника.
Или како пише Политико, „Трамп је постао толико политички токсичан у Европи да га чак и његови најближи идеолошки савезници све више доживљавају као терет“. Европски десничарски популисти почели су да се дистанцирају од америчког председника и пре тешког пораза мађарског премијера Виктора Орбана на парламентарним изборима, упркос Трамповој подршци и посети америчког потпредседника Џеј-Ди Венса у завршници кампање. Орбанов пораз, уз последице рата у Ирану и Трампову свађу с папом, само је убрзао њихово повлачење.
„Орбанов пад не разбија само један политички пројекат, већ умањује кредибилитет читавом покрету који је повезивао различите фракције деснице, од америчког трампизма до европских суверениста. Орбан је имао специфичну вредност јер је истовремено био део ЕУ система, али и лидер алтернативне концепције суверенистичке политике, што му је давало кредибилитет и у Бриселу и ван њега. Његов одлазак значи да евроскептична десница губи моментум и прелази у фазу фрагментације, где доминирају национални интереси, а не заједничка идеологија”, каже за НИН аналитичар Новог трећег пута Мијат Костић.
„Морамо се држати по страни“, поручила је француска десничарка Марин ле Пен страначким колегама из Националног окупљања, према речима високог званичника странке.
За италијанску премијерку Ђорђу Мелони прекретница су били Трампови напади на папу Лава. Но сврставање уз папу за њу је било и питање политичке прагматичности, с обзиром на њену католичку бирачку базу и чињеницу да Европљани од Болоње до Будимпеште криве америчког председника за сукоб на Блиском истоку и растуће трошкове енергије.
„Ђорђа Мелони је интелигентна. Можемо да се с њом не слажемо у много ствари, али она препознаје дух свог бирачког тела и зна како да га придобије“, каже Зоран Кусовац за НИН.
Подсмевајући се противљењу папе Лава агресији на Иран, Трамп је објавио па повукао на својој мрежи Соушал трут представу себе као Исуса.
„Италијани имају јаку антиклерикалну традицију још од уједињења Италије, када је папа био противник тог процеса. Али упркос томе, они папу доживљавају као свог духовног поглавара и поштују га. Мелони долази из те традиције и разуме да један неинформисан и бахат популиста, попут Трампа, не разуме положај папе. Он руши конвенције не зато што жели, него зато што не зна другачије. Он је, једноставно речено, политички неартикулисан“, каже Кусовац.
Успон Ђорђе Мелони није био тријумф „трампизма“ на италијански начини, већ његова софистицирана антитеза. Док Трамп наступа као рушитељ институција, Мелони се позиционирала као унутрашњи коректор. За Италију, као и за већи део европске популистичке деснице која претендује на власт, атлантизам није ствар идеологије, већ безбедносне нужности. Трампов скептицизам према НАТО-у и његова амбивалентност према руској агресији на Украјину постали су егзистенцијална претња за европске конзервативце. Мелони је разумела да се „национални интерес“ Италије данас брани кроз кооперативност и сарадњу. Њен јавни разлаз са Трампом је порука да европска десница више не жели да буде талац човека који савезнике третира као ставке у трошковнику.
Распад идеолошког братства
Фундаментална тачка разлаза је питање европске аутономије. Трампова визија света је мултиполарна, али на начин који Европу оставља у вакууму. Његов прокламовани протекционизам и тарифе погађају европску индустрију без обзира на то да ли њом управљају левичари или десничари. Ту престаје свака идеолошка блискост. Десни популисти у Европи су, парадоксално, постали већи чувари европске стабилности од неких либералних елита, јер схватају да би економски колапс изазван америчким тарифама прво угрозио њихове гласаче. Сукоб Мелони-Трамп око економске политике, и односа према Кини, показује да европска десница почиње да размишља „континентално“, тражећи простор унутар европске архитектуре уместо да је руши по инструкцијама из Палм Бича.
Мијат Костић упозорава на парадокс да што је трампизам доследнији у изолационизму, то европски суверен изам постаје мање одржив у свом оригиналном облику.
“На први поглед, европски суверенисти и трампизам деле сличну реторику: антиглобализам, скептицизам према либералним институцијама и нагласак на националном интересу. Међутим, у безбедносној сфери долази до фундаменталног разлаза. Трампово `Америка на првом месту` подразумева смањење америчких обавеза у Европи, док европска десница, упркос популистичкој антиратној реторици, објективно зависи од НАТО структура. Овај раскол открива да европски суверен изам има уграђено ограничење: не може бити потпуно аутономан без озбиљне трансформације безбедносног система. У пракси, то значи да би евентуално удаљавање САД приморало европске десничаре да прихвате већу заједничку интеграцију у оквиру европске одбране. Свакако је то и даље немогуће ван оквира НАТО-а”, каже Костић.
Десни популисти и власт
У Холандији и Белгији, десница је већ прошла процес уласка у институције. Лидер најјаче странке, крајње десничарске Партије слободе, Герт Вилдерс више не имитира Трампове твитове, већ чува коалициону власт у земљи која живи од трговине. Вилдерс, као власт, не може себи да дозволи трговински рат са САД.
Теорија лудака – зашто је Трампова тактика опаснија за њега, него за његове непријатеље
У Белгији, још један крајње десни популиста који претендује на власт, Валмс Белган, спрема се за врло известан улазак у владу и фокусира на фламанску независност, док му је Трампов бренд постао превише хаотичан за привлачење умерених гласача.
У Данској, опозициона Народна партија се залаже за очување социјалне државе, што је у директном сукобу са Трамповим презиром према јавним институцијама. Док су у њему видели инспирацију за имиграциону политику, дански популисти се окрећу европској одбрани у тренутку када Трамп доводи у питање НАТО гаранције. Нису спремни ни да разматрају могућност отимања Гренланда. Разлаз је цивилизацијски: данска десница жели владавину права, па и међународног права, а Трамп нуди демонтажу државе и међународних институција.
Разлаз Трампа и европских десничарских националиста у Европи показује и сазревање покрета. Прва генерација популиста била је фасцинирана Трамповом способношћу да мобилише гнев нације. Нова генерација, чији је Мелони прототип, схвата да је гнев добар за освајање власти, али бескористан за њено вршење. Док Трамп остаје заробљен у наративу о „украденим изборима“ и личним осветама, европска десница се професионализује. Они граде сопствену интелектуалну елиту, преузимају бирократију и трансформишу ЕУ изнутра. Трамп им је постао превише „бучан“, превише непредвидив и, што је најгоре, стратешки непоуздан.
„Свима је јасно да се Трамп уплео у Ирану, и свима је јасно да је Трамп напао Иран на основу погрешних информација, или погрешног разумевања ситуације. И сви беже од њега јер је једноставно асоцијација са њим у овој злослутној политичкој ситуацији лоша. Другачије би било да је Трамп победио у Ирану, да је уништио ирански нуклеарни програм, јер никоме није нарочито битно да ли ће у Ирану бити један или други Хамнеи на власти. Али се Трамп процењује негативно по томе што, са свом америчком моћи, није успео ништа да направи у Ирану. То значи да је лоше испланирано, да је лоше стратешки схватио Иран и да је ту заједно са Нетањахуом, за кога сви знају да има своју агенду и да покушава свакога да изманипулише. Трамп је испао наиван што је дао да га Нетањаху изманипулише, испао је и неспособан што са свом својом моћи није постигао ништа значајно у Ирану, и зашто би сада било ко ризиковао своју репутацију везујући се уз Трампа?“, каже Кусовац.
Дистанцирање Европљана
Повратак Трампа у Белу кућу дао је прошле године ветар у леђа антиимгрантским популистичким партијама, које су претендовале, први пут после Другог светског рата, да дођу на власт у Немачкој и Француској. Од прошлогодишње Минхенске конференције, Трампова администрација отворено је давала подршку десним популистима кроз своју политику неговања међународне мреже идеолошких савезника као дела своје стратегије националне безбедности.
Алтернатива за Немачку (АфД) у Трамповој наклоности коначно је видела прилику за стицање легитимитета и повећање притиска на конзервативце канцелара Фридриха Мерца да се укине неформална брана учешћа крајње деснице у власти, која важи од забране неонацистичких партија после Другог светског рата.
Челница АфД-а Алис Вајдел и даље тражи начин да и поред битних неслагања задржи добре односе са Трампом. Новинарима је рекла како не сматра да су блиске везе с америчким председником оптерећење и да верује како је „Орбан водио врло добру кампању“, пише Гардијан.
Национално окупљање Марин ле Пен, с обзиром на Трампову непопуларност међу Французима, па и у сопственом бирачким телу, већ се дистанцира. „Још од напада на Капитол 2021. године, након Трамповог изборног пораза, Марин ле Пен је схватила да није паметно превише му се приближавати. Врло је опрезна и држи се по страни“, рекао је званичник друге крајње десне странке Реконкет, преноси Политико.
Блиске везе с Вашингтоном „могу бити терет и могу лоше да се протумаче“, потврдио је један од блиских сарадника Марин ле Пен. „Волимо наше пријатеље у Вашингтону, али не желимо да нам они говоре што да радимо“, рекао је.
Умерено десни савез Европских конзервативца и реформиста (ЕЦР) у Европском парламенту сада се налази на раскрсници између институционализације и радикализације, сматра Мијат Костић.
Бошко Јакшић: Техеран има више разлога да прогласи победу, срамна реторика Доналда Трампа
„Без Орбана као фигуре која вуче ка тврђем суверенизму, отвара се простор за трансформацију ЕЦР-а у кредибилног партнера за НАТО и Америку. То би значило прелазак из опозиционе у полувладајућу позицију на европском нивоу. Међутим, овај процес је тек у зачетку. Највећи изазов је јачање Ле Пенове у Француској и АфД-а у Немачкој, као и још увек присутан утицај Трампа. Њихова екстремна евроскептична и антимигрантска политика може повући део ЕЦР-а назад ка оштријој реторици како би преузели њихове бираче. Кључни фактор биће избор између краткорочног политичког мобилисања кроз радикализам и дугорочног утицаја кроз институционалну интеграцију. Ако Мелони процени да власт и стабилност зависе од сарадње са Бриселом, ЕЦР ће се постепено `нормализовати`”, каже Костић.
Ипак, десни популизам неће нестати разлазом са Трампом, сматра Зоран Кусовац.
“Не може се убити десни популизам. Трамп га не може уништити у Европи. Политички трендови се смењују, час иду улево, час удесно. Тренутно се види да је људима у Европи доста популизма.
Популисти већ губе власт на неким местима и то ће се наставити. У овом тренутку везивање за Трампа је контрапродуктивно. Ако се Трамп перципира као губитник и као токсичан, сви ће бежати од њега. Популисти то разумеју, јер су суштински фокусирани на једноставне поруке и реакције масе. Додатно, постоји и фактор Русије. Трамп никада није успео да се у потпуности дистанцира од перцепције да је на неки начин повезан са Путином“, каже Кусовац.
Европска десница више није спремна да подржава МАГА покрет (Make Amerika Great Again). Европски популисти нашли су се у истом чамцу са својим политичким противницима на националном нивоу, а тај чамац прети да преврне управо њихов некадашњи политички узор. „Европски лидери су схватили да је Трамп трговац интересима, а не идеолошки вођа“, констатује Асошиејтед прес. У свету без америчких гаранција, европски суверенисти постају „европеисти“ из нужде, тежећи новој форми моћи која не зависи од подршке Вашингтона, али подразумева улазак у, доскора им мрске, европске и евроатлантске институције.
Извор: НИН
