Захваљујући породици почившег академика Ника С. Мартиновића, Журнал ће своје читаоце упознати, или подсјетити, на значај „Цетињског љетописа“. У недјељним издањима нашег портала доносимо дијелове увода у тај културни споменик и историјски извор првог реда, објављен на Цетињу 1962. године трудом Ника С. Мартиновића.
Пише: Нико С. Мартиновић
КОРИШЋЕЊЕ ЦЕТИЊСКОГ ЉЕТОПИСА [наставак]
Највише је користио „Љетопис“ историчар Марко Драговић. Он је објавио дијелове „Крусовоља“ у цетињском часопису „Црногорка“ за годину 1884. и 1885 год., а затим у посебној књижици под насловом „Крусовољ књаза и господара црноорскога Ивана Црнојевића“ (Цетиње 1885, стр. 34). У предговору из грађе Драговић даје кратак садржај „Љетописа“ из тринаест наслова и четири поднаслова, а затим објављује хрисовуљу о границама. Хрисовуља о границама обухвата двадесет и три појединости граница и међа црквене земље са земљама других корисника. На крају овог рада Драговић је објавио и потврду патријарха Атанасија Црнојевића хрисовуља, која је приликом патријархове посјете Цетињу у оригиналу записана 2. јануара 1749. године у „Крусовољу“.
Драговић је у „Летопису Матице српске“ (књ.167, св. III, стр. 1–21, Нови Сад 1891) у осамнаест појединости: Границе Црне Горе и Херцеговине од цара Стевана до Ивана Црнојевића; Суд царски и патријаршијски; Пјесма „Симеоне свети Немања“; Пјесма „Измъиљу докље будеш“; Пјесма „Черна Гора од Котора“; Родослов Црнојевића; Хрисовуља за Хумце; Књига за Медовину; Књига за прилог Вука Маркова са Трнова; Књига за границу Сињачку; Књига за путовање владике Василија у Русију; Књига за куповање земље; Друга књига за куповање земље; Трећа књига за куповање земље; Четврта књига за куповање земље; Књига од прилога Јова Радовановића; Књига како се сапреше Бјелоши с Бајицама и Бјелоши с Очинићима; Књига како се сапреше Цуце и Ћеклићи око Јасиковице.
Поједине дијелове из „Цетињског љетописа“, али већином посредним путем, користили су многи научни радници у својим расправама и полемикама, а нарочито Иларион Руварац и др Лазар Томановић.
У новије вријеме, „Цетињски љетопис“ је највише обрађивао Душан Д. Вуксан. Вуксанова проучавања нијесу пошла даље од оних Ровинског и Марка Драговића. Он је у чланку „Један необјављени Цетињски љетопис“ (Записи, књ. V, св. 3, стр. 166 –172, Цетиње 1929) описао „Крусовољ“ у најопштијим цртама, углавном према насловима, објављујући из њега садржај Закона „Суд царски и патријаршијски“, три поменуте пјесме које је објавио Драговић, а пјесму „Черна Гора од Котора“ Ровински у поменутом раду 1882. године. Вуксан је у овом раду објавио и писмо патријарха Атанасија о потврди хрисовуља Ивана Црнојевића, које је такође објавио Драговић у раду „Крусовољ књаза и господара црногорскога Ивана Црнојевића 1885“. Вуксан је објавио у овом раду поглавље „Љетописа“ „Историја различна“.
Вуксан је под насловом „Неколико докумената из махом епохе Црнојевића“ (Записи, књ. XXII, св. 3, стр. 176–183, Цетиње 1939) објавио шеснаест докумената. У предговору, ове грађе каже да су документи из Цетињског државног архива и Манастира цетињског, изузев докумената „Ограничење гропезе“ и „Границе манастира Врањине“. Први докуменат је преписао Вук Караџић из Цетињског манастира, али извод није сачуван, а „Границе манастира Врањине“ послао му је архимандрит Цетињског манастира Нићифор Симоновић, који је умро прије него му је казао одакле је препис начинио. Преписи нијесу са ориганала, већ са каснијих преписа. Међутим, добар је дио ових докумената објављен у Драговићевој књижици „Крусовољ“ (напр. за планину Бостур, Границе врањинске, Међе ораховске, Међе светога Николе у Зети, Међа матагушка и хотска и сл).
Наставиће се...
