Смрт британске краљице може имати утицај на британску политичку сцену јер је она служила као фактор стабилности у времену нових ратова у Европи и глобалне економске кризе која је већ пред вратима. Њена смрт такође је побудила што позитивна, што негативна осећања самих Британаца, грађана Комонвелта и оних држава које су некада биле под британском колонијалном управом.
Воде се никада завршене расправе о (не)потребности монархијског уређења у Британији, своја осећања деле и припадници оних народа који су од британског империјализма и колонијализма пострадали кроз векове. У остатку Европе њена смрт рационално не може ни на какав начин остварити било какав релевантан утицај ни на политичке процесе ни на друштво. О смрти британске краљице се наравно прича, као што би се причало да је преминула нека суперзвезда из света музике или филма. Друштвене мреже и служе размењивање свакодневних утисака, ово је светска вест, просто зато што је британска краљица била светски позната.
Отуда је природно и немати никакав изграђен став о особи која је вршила протоколарну функцију шефа државе и није располагала никаквом реалном влашћу. Притом се трудила да не износи релевантне ни контроверзне ставове о горућим глобалним проблемима. О чему ту уопште онда може бити став за људе који нису обухваћени британском круном или жртве њеног историјског колонијализма?
Ћаскати о светским вестима је сасвим природно, можемо замислити да су и пре стотину година људи на чаршији трачарили око ових или оних царева и краљева. Међутим, нисмо у обавези да имамо или да верујемо да имамо експертско мишљење на сваку тему или о свакој држави и друштву. Много шта можемо да не знамо, много шта може да нас не занима, да ли у томе има неке срамоте? Нимало.
Треба уложити пуно труда и стећи пуно знања како би се на експертском нивоу познавала и проучавала нека појава. Отуда један човек тешко може бити експерт и за бивши СССР, и за Сједињене Државе, и за Кину, и за Јапан, и за Аргентину, и за Бразил те и за Етиопију. Људи који сматрају да имају експертско знање на хиљаду различитих тема заправо имају површно знање о свима њима и велике залихе самопоуздања.
Потпуно је у реду не знати пуно о британском протоколу, законима наслеђивања, свим неписаним законима који се тичу различитих обреда. То је веома компликован систем, проучавају га они чија је то интелектуална страст, не привлаче нас све исте појаве. Отуда немам никакав став о смрти британске краљице, десило се неком другом, погађа неког другог, неко други има експертско знање о тој теми, те могу прочитати или послушати његово мишљење. Све је у савршеном реду, све док не обмањујемо себе и друге да дубински знамо оно што заправо не знамо.
Александар Ђокић
