Priština nastavlja da obesmišljava dijalog, naslov je mnogobrojnih tekstova u našim medijima. Poznavajući političke stavove aktuelne prištinske vlasti, sasvim je očekivano da će oni učiniti sve da pregovori sa predstavnicima srpske vlasti budu pretvoreni u farsu. Međutim, situacija sa tzv. pregovorima dodatno se komplikuje i obesmišljava kada specijalni izaslanik Evropske unije izjavljuje da je njegov mandat nezavisno Kosovo i na taj način se otvoreno svrstao i pridružio najekstremnijim zahtjevima kosovskih Albanaca. Tome najbolje svedoče stavovi koje je M. Lajčak nedavno izneo na on-line panelu o dijalogu Beograda i Prištine:
„Mandat u procesu koji vodim trebalo bi da donese Kosovu puno međunarodno priznanje, konsolidaciju i kontrolu na cijeloj svojoj teritoriji i značajan napredak u evropskim integracijama i da olakša postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Proces je u rukama dviju strana“.
Ovako iznijeti stavovi otvaraju dilemu da li postoje dva Lajčaka, jedan koji nastupa na panelima kao politički analitičar otvoreno se zalažući za njegovu nezavisnost i međunarodno priznanje, i drugi koji se angažuje kao tzv. nepristrasni i objektivni posrednik Evropske unije u pregovorima Beograda i Prištine. To je, svakako, neodrživa pozicija.
Kao i do sada, učestvujući u rješavanju jugoslovenske krize, Evropska unija i međunarodna zajednica demonstrirale su mnogo puta veliku dozu licemjerstva, hipokrizije i primjenu duplih standarda, što se posebno može vidjeti kada je u pitanju rješavanje problema na Kosovu i Metohiji. Ali, kada posrednik Evropske unije, M. Lajčak, nastupa u javnosti kao da je član albanske delegacije, onda se logično postavlja pitanje smisla i validnosti pregovora. Stav M. Lajčaka se ne može braniti da je to rutinska retorika činovnika Evropske unije, već ovakav njegov nastup na ovom panelu otvara fundamentalno pitanje ozbiljnosti i smisla samog procesa pregovaranja. Indikativno je da ovakav neprofesionalni i skandalozni nastup posrednika Evropske unije nije naišao na adekvatnu oštru reakciju naših vlasti. To i nije neko iznenađenje, znajući na koji način se vode ovi pregovori.
Ovo je, prije svega, pitanje elementarnog dostojanstva i odbrane suverenosti naše zemlje. Umjesto jasnog određenja u odnosu na ove neprihvatljive izjave M. Lajčaka, on je već izgubio legitimitet da obavlja dužnost posrednika Evropske unije, dobijamo neprestano ponavljanje mantre o našem opredjeljenju za nastavak pregovora po svaku cijenu i predlaganje kompromisnog rješenja, a da niko nema predstavu šta čini njegovu suštinu. Još jednom se pokazalo da je pregovaračka pozicija naše vlasti i glavnog pregovarača A. Vučića defanzivna i reaktivna, što jasno govori prećutkivanje ovih stavova M. Lajčaka, koji su pokazali da on ne može dalje ostvarivati ulogu posrednika Evropske unije u pregovorima Beograda i Prištine. Naša vlast, skrivajući se neprestano iza zalaganja za postizanje tzv. kompromisa, samo pokazuje da nije spremna da dosljedno brani jasno određeni ustavni položaj Kosova i Metohije u državnom sistemu Srbije.
Ovog puta nisu se oglasili ni patentirani patrioti o kojima je pisao Branislav Nušić obavljajući dužnost srpskog konzula na Kosovu i Metohiji. Oni, inače, služe da obrazlože i podrže „istorijsko“ zalaganje naprednjačke vlasti za postizanje kompromisa u rješavanju položaja srpskog naroda u ovoj našoj pokrajini.
Izjava M. Lajčaka da je suština njegovog mandata da obezbijedi potpunu nezavisnost i međunarodno priznanje tzv. kosovske države ima za cilj da, pored ostalog, bude dio neprestane kampanje (u njoj učestvuju i predstavnici naše vlasti i mediji pod njihovom kontrolom) da se u našoj javnosti normalizuje stav da međunarodno priznanje Kosova nema alternativu i da je to samo izraz pragmatičnog prihvatanja realnosti. Zato, zalaganje za magloviti i neustavni kompromis više nije dovoljno, već odgovor naših državnih organa mora biti beskompromisan i odlučan na svaku provokaciju kao što je ova Lajčakova, jer u sebi ima zalaganje za nezavisnost i međunarodno priznanje Kosova, što inače ne prihvata više od 80% naših građana, kako su do sada pokazala sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji.
Marinko M. Vučinić
Izvor: Stanje stvari