Као идеолога нихилизма, јеромонах Серафим Роуз види немачког филозофа Фридриха Ничеа. Нихилизам је био покретач како тоталитарних идеологија (пре свега национал-социјализма и комунизма), тако и савременог либералног капитализма, које поново гради „ново време за новог човека“. Наравно, поново без Христа. Па ипак, Ниче је толико био опседнут Христом да му је посветио пола живота, покушавајући да га рационализује. Покушавајући да рациом докучи Богочовека, Ниче га разумева и своди једино на људску природу, одвојено од божанске, што су кроз повест покушавали несторијански јеретици, који су Дјеву Марију уместо Богородицом називали „Христородицом“.
Неки нови несторијанци покушавају да нам представе „историјског Христа“ правећи компјутерске цртеже и скице како је Богочовек „заиста“ изгледао. А истина је сасвим другачија. Да није погрешно што га јапански православци доживљавају као човека азијатског изгледа, или што га афрички православци такође представљају кроз локалну физиономију. Јер Богочовек Христос је једнако дарован свима. Апсолут којег је немогуће укалупити, ограничити или измерити људским мерама. Зато је свако од нас позван да умре за Ничеовог „натчовека“ у себи, а роди се за свечовека Достојевског. То једини лек који ће нахранити глад душе коју осећају сви они који су свесно одбацили Христа.
„Атеизам, истински ‘егзистенцијални’ атеизам који гори од мржње према наизглед неправедном или немилосрдном Богу, је духовно стање; то је прави покушај да се ухвати у коштац са правим Богом… Ниче је, називајући себе Антихристом, тиме доказао своју интензивну глад за Христом.”
Јеромонах Серафим Роуз
Извор: Фејсбук
