Прошло је шест година откако је контраверзни бизнисмен и извршни директор компанија Тесла, СпejsX, а сада и Твитер-а, Елон Маск постао суоснивач пројекта развоја интерфејса за контролу мозга (БЦИ), Неуралинк. Прошле су три године откако је компанија први пут демонстрирала свог робота за имплантацију „налик на шиваћу машину“, две године откако је компанија уградила своју технологију у главе свиња — и нешто више од 19 месеци откако су исто урадили приматима, експеримент који је наводно усмртио 15 од 23 заморчића. После месец дана одлагања у октобру, Неуралинк је у среду одржао свој трећи демонстрациони догађај на коме је извршни директор Елон Муск најавио: „Мислимо да би вероватно за око шест месеци требало да будемо у могућности да инсталирамо Неуралинк у човека.”
Неуралинк је преживео бурна времена када је у априлу 2021 промењен статус компаније: суоснивач Макс Ходак тихо је дао отказ непосредно након тог догађаја, иако је рекао да је и даље навија за успех Неуралинка. Тај израз самопоуздања је нарушен прошлог августа, када је Маск наводно решио да уложи новац у развој главног ривала Неуралинка, компанију Синхрон, јер је види као одличну прилику за инвестицију.
Раније у фебруару ове године, Неуралинк је потврдио да су мајмуни угинули током тестирања прототипа његових БЦИ имплантата на Универзитету у Калифорнији, али је одбацио све оптужбе које су стигле од стране Комитета лекара за одговорну медицину о окрутности према животињама. Маск је индиректно одговорио на те оптужбе у среду. „Пре него што бисмо и помислили да убацимо уређај у животињу, чинимо све што је у нашој моћи и уз претходно ригорозно тестирање у лабораторијским условима и тест столовима. Дефинитивно нисмо безобзирни и насилни у погледу стављања ових уређаја у животиње“, рекао је он. „Изузетно смо пажљиви и увек желимо да уређај, кад год урадимо имплантацију — било у овцу, свињу или мајмуна —пре свега служи откривању истине, а не само истраживању.“
У јулу, Синк-хрон је постигао велики успех када су лекари у болници Моунт Синаи у Њујорку успешно инсталирали инч и по дугачак уређај у особу која живи са склерозом. Пацијент, који је изгубио способност да се креће и самостално комуницира, требало би да буде у стању да сурфује интернетом и шаље текстуалне поруке користећи уређај за превођење својих мисли у компјутерске команде. Истог месеца, на видело је избила афера коју је Маск имао са директорком Неуралинка, која је сада трудна и носи близанце. Неуралинк и даље ради на томе да добије одобрење ФДА за свој имплант, упркос чињеници да је компанија награђена Брејктру Дивајс Дезигнејшн признањем у јулу 2020, преноси Ендгаџет. Овај програм омогуц́ава пацијентима и неговатељима благовремени приступ најновијим третманима који обећавају и медицинским уређајима, брзим праћењем њиховог развоја и усклађености са законским регулативама приликом тестирања. Од септембра 2022. ФДА је доделила ту ознаку за 728 медицинских уређаја.
ФДА је ажурирала своје смернице за бољу праксу у вези са клиничким и неклиничким БЦИ тестирањем у 2021. „Област имплантираних БЦИ уређаја брзо напредује од фундаменталних неуронаучних открића до транслационих апликација и приступа тржишту“, наводи агенција у својим смерницама из маја. „Имплантирани БЦИ уређаји имају потенцијал да донесу велику корист особама са тешким инвалидитетом повец́авајуц́и њихову способност интеракције са својим окружењем и сходно томе, обезбеђујуц́и нову независност у свакодневном животу хендикепираних особа.
„На неки начин то је као да имате Фитбит у вашој лобањи, са сићушним жицама“, рекао је Маск оописујући грубо Неуралинков уређај. Он се ослања на проводнике пречника 1.024, 5 микрона који су „ушивени“ у сиву масу мозга пацијента како би формирали везе са околним неуронима, обезбеђујући узорковање електричних импулса мозга високе резолуције и превођење између аналогних електричних импулса у дигитални компјутерски код. Бар теоретски би требало тако да изгледа. До сада, све што је Неуралинк постигао је да је натерао мајмуна да игра понг без џојстика. „Сви смо ми на неки начин већ киборзи“, рекао је Маск „зато што су ваш телефон и рачунар продужетак вас самих“. Међутим, ови уређаји представљају значајна ограничења за нашу способност комуникације, тврди он. „Ако сте у интеракцији са телефоном, то је ограничено брзином којом можете да померате палчеве или брзином којом можете да причате у телефон.“ Он напомиње да овај метод може да преноси само „десетину, можда сто“ битова података у секунди, док „компјутер може да комуницира брзином од неколико, гигабита, терабита у секунди“. „Ово је основно ограничење којим да треба да се позабавимо како бисмо ублажили дугорочни ризик од вештачке интелигенције“, изјавио је Маск.
Извор: Бенчмарк
