Тешко је препознати како ће се мимови развијати и које ће трендове пратити, али је извјесно да ћемо конзумирати мимове још дуго, јер је њихова виталност и релевантност данас јача него икад
У својој најпростијој дефиницији, са којом би се многи сложили, модеран мим је интерна фора која долази са интернета. Али није потребно копати дубоко да би видјели да појам мима није нужно повезан са медијумом сајбер простора нити нужно мора бити хумористичан. У својој свакодневној примјени, баратање мимовима може бити лакмус папир који јасно дијели кориснике интернета на оне који су перципирани као “кул“, млади и информисани и на оне који су препознати као збуњени старци који одавно каскају за модерним трендовима. Самим тим подсјећајући на генерације рођене у периоду 1950-их, који су у јавној сфери препознати као “бејби бумери“.
Оно што је можда мање познато млађим генерацијама је чињеница да је употреба првих мимова старија од самих бумера. Вјерује се да је период другог свјетског рата изродио два прва примјера мима. Амерички војници су на свом продирању кроз Европу цртали графите који показују фигуру која вири иза зида са натписом: Килрој је био овдје. Кажу да је Хитлер покушавао да протумачи ове цртеже, сматрајући их кодираним порукама савезника. Килрој највјероватније није имао никакво значење које је дубље од интерне шале америчких трупа. Други примјер формата који је много касније добио улогу мима, је дио британске ратне пропаганде који је гласио „смири се и настави“ ( У оригиналу: Keep calm and carry on). Ова порука је служила за додатно мотивисање војника који су клонули духом у дуготрајном рату. Овај Keep calm and… формат је у ери интернета ишчупан из контекста и поприма безброј различитих облика који немају везе са оригиналном идејом.
Оба примјера дуго нису препозната као мим јер концепт као такав није постојао до 1976. године, када га је први пут употребио етнолог Ричард Докинс у књизи ,,Себични ген“. Надовезујући се на антички појам мимезиса, који се у многим природним и друштвеним гранама везује за неки вид имитације, аутор препознаје облик друштвеног гена који опстаје, непрекидним имитирањем претходног садржаја. У оригиналном језику ријечи мим и ген су фонетички веома слични (meme-gene). Први који ће мим везати за медијум интернета је Мајкл Голдвин, у свом чланку на Вајерд (Wired) порталу.
Растом популарности друштвених мрежа, интернет и мим су се пронашли и уклопили савршено. Не би било претјерано рећи да једно друго одржавају у животу. Почетком 2000-их година, модерни мимови су започињали свој живот у мањим интернет порталима који су имали ограничен меморијски простор. Овај недостатак у капацитету сајтова је значио да се насловна страна брзо мијењала, и садржаји који су корисници отпремили нису могли “стајати“ дуже од пар минута. Овакав систем је награђивао оне једноставне креације са јасном и маркантном поруком чинећи да комплексне слике, у које је неко улагао озбиљан труд, буду неупотребљиве. Интернет мим овако постаје брза храна сајбер портала. Родиле су се мим сличице, кратке, укусне поруке са мало суштинског значаја. Могу се правити јако кратко, дијелити још брже и тако доћи до невиђеног нивоа праћења. Главна супстанца интернет мимова у раном периоду је сродност и универзалност. Што више људи може да се повеже са ситуацијом представљеном на миму, то ће он брже и јаче одјекнути на вебу. Ово се још зове и “рилејтабл мим“ (relatable meme)
Савремени сајбер мим је стар више од двадесет година и поприма облике који драстично одскачу један од другог. Тај почетни сродни аспект мимова се данас везује за мајке које проводе превише времена на друштвеним мрежама, мега брендове који покушавају да буду “кул“, и генерално за људе који нису интернет-писмени. Савремени квалитетан мим је онај који се односи на јако специфичну групу људи и води се правилом да, што мање људи разумије мим, то он више добија на квалитету. Овакав мим је добио надимак “денк мим“ (dank meme). Тешко је препознати како ће се мимови развијати и које ће трендове пратити, али је извјесно да ћемо конзумирати мимове још дуго, јер је њихова виталност и релевантност данас јача него икад.
Матија Перовић
