Америка није у стању да окупира цијелу Евроазију, али зато можемо да их сукобљавамо међусобно и обије сукобљене стране подржавамо у заузетости међусобним непријатељствима. Дакле обије стране подржавамо тако што им шаљемо савјетнике, финансијску помоћ и шаљемо им оружје.
Саша Алексић је извео суштину, тезе из Фридмановог говора 2015. године када је најавио неопходност рата у Европи који би био у складу са интересима САД. Тезе Џорџа Фридмана, шефа америчког Стратфора, прије седам година су биле сљедеће:
1. У будућности ће Европа имати ратове и мирне периоде. Прва жртва тих ратова биће идеја о “европској изузетности”;
2. Америка нема односе са Европом, Америка има односе са појединачним европским земљама;
3. Исконски спољнополитички интерес САД увијек се концентрисао на односе Њемачке и Русије, зато што би уједињени у савез били једина сила која би могла витално угрозити САД. Наш главни задатак је увијек био да не дозволимо тај савез;
4. У Украјини су амерички војни савјетници званично и незванично, и они тамо дијеле медаље америчке војске украјинским војницима иако америчко правило војне службе забрањује да се војним одличјима одликују странци. Ми то ипак радимо како би показали да је украјинска војска – наша војска;
5. Питер Лори је рекао (у вези америчког окруживања Русије): “Ми не желимо да подијелимо Русију, ми само желимо да јој нанесемо мало бола”.
6. У сваком случају Америка се вратила старој игри;
7. САД има фундаментални интерес да контролише све океане на планети. Нико и никада у историји није урадио нешто слично. Због тога можемо да извршимо инвазију било гдје а да нас нико не може да нападне. То је огроман распоред силе. Најбољи начин да уништимо непријатељску морнарицу јесте да никада не дозволимо непријатељу да изгради своју флоту;
8. Треба да се слиједи Реганова политика у Ираку и Ирану. Ми смо подржавали обије зараћене стране тако што нису ратовали са нама него су се убијали међусобно.
То је цинично, то је неморално, али то функционише. То је суштина. Америка није у стању да окупира цијелу Евроазију, али зато можемо да их сукобљавамо међусобно и обије сукобљене стране подржавамо у заузетости међусобним непријатељствима. Дакле обије стране подржавамо тако што им шаљемо савјетнике, финансијску помоћ и шаљемо им оружје;
9. Само у крајњим случајевима, као што је било у Јапану ми треба да извршимо превентивни удар;
10. Британци, рецимо, нису одмах окупирали Индију, него су ставили под контролу неке индијске државе, а онда су их међусобно хушкали. Британци су чак и своје официре постављали на позиције у индијској војсци.
11. Данас је питање да ли ће се Запад довољно пробити у Украјини да дође на 100 километара од Стаљинграда и свега 500 километара од Москве. Статус Украјине за Русију представља виталну пријетњу, зато Руси не могу ово једноставно да забораве и да оду.
12. Дакле, шта се може предузети да се њемачко-руска комбинација не би остварила? Руси своје карте увијек отворено показују. Русима је потребна бар неутрална Украјина, никако прозападна. Кључно је питање – шта ће урадити Њемачка.
13. Оно што је највећи проблем Америке то је када Америка преузме Румунију, Бугарску, прибалтичке земље, а Русија крене на Украјину, питање је како ће онда реаговати Њемачка.
Ми то не знамо. Већ неколико вјекова за Америку је био исконски основни страх да се њемачки капитал и њемачке технологије не споје са руским природним ресурсима и радном снагом у непобједиву комбинацију која би Америци утјерала у кости паклени страх.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
