Сваки трећи студент у Немачкој живи на ивици сиромаштва. Због поскупљења животних намирница, гаса и струје, новим мерама помоћи које је донела влада добијају по 200 евра. Али то за највећи број њих није довољно. За Мелису је кување постало луксуз. Двадесеттрогодишња студенткиња психологије радије прошета до студентске мензе у Бону.
„Тамо можете да ручате за два до три евра“, каже она. Њој сваког месеца стиже студентски кредит од 750 евра, као и 219 евра дечијег додатка. Али од тих хиљаду евра прихода, већ 400 евра оде на студентску собицу од 15 квадратних метара у једном студентском стану.
„Јело је прво на чему штедим. Не морам да кувам са семенкама пињола, већ су довољни кромпир, павлака и шницла од соје“, каже Мелиса. Нарочито у периоду када се плаћа школарина за семестар, она доспева у финансијски шкрипац. Тај месец плаћа додатно 300 евра – преко половине од оног што Мелиса, после плаћања кирије, има за живот.
Инфлација и енергетска криза
Овогодишњи извештај о сиромаштву у Немачкој показује да скоро сваки трећи студент живи испод границе сиромаштва. Андреас Ауст, референт за социјална питања кровне организације немачких хуманитарних организација (дер Паритäтисцхе) каже да би се ситуација због тренутне кризе могла и погоршати.
„Родитељи ће имати додатне проблеме да финансирају своју децу. Студентски кредит није само проблем због недовољне суме, већ и зато што не иде довољно широко. Добија га само мањи број студената“, каже Ауст.
И заиста, тек сваки девети од три милиона студената у Немачкој добија државни кредит на основу Савезног закона о подршци школовању. Према дефиницији, свака особа би, без обзира на социо-економску ситуацију, морала да буде у прилици да заврши своје школовање.
Висина кредита још увек испод границе сиромаштва
Немачка влада је од овог зимског семестра повећала суму која се издваја за кредитирање студирања за 5,75 одсто, прилагођавајући и границу прихода које имају родитељи. Највећа могућа сума студентског кредита од октобра 2022. износи 934 евра, ако студенти не живе више са родитељима. Андреас Ауст сматра да то није довољно, јер тренутна инфлација једноставно поништава то повећање.
И Рахел Шислер, представница Савеза студентских организација, који представља скоро трећину студената у Немачкој, сматра да је владино повећање студентског кредита недовољно: „Највећи могући државни кредит за студирање још увек је испод границе сиромаштва“, каже Шислер.
Статистички је тако јер се у Немачкој особа која има мање од 1.251 евро месечно на располагању сматра социјално угроженом, односно сиромашном.
Паушална помоћ од 200 евра
Шислер каже да је у међувремену уобичајено да студенти имају и по два посла како би финансирали студирање. „Ради се зато да би се могло студирати. Али, док се ради, не стиже се да се студира.“ Нема званичних података колико је студената прекинуло студирање у последње две године. Шислер је чула од многих да је финансијски разлог играо одлучујућу улогу. „Одлука да се прекине студирање доноси се и због раста цена, па људи не желе само да раде мање послове за 450 евра месечно, већ траже посао од 40 сати недељно.“
Такозвану „енергетску паушалу“ од 200 евра коју би влада требало да се исплати студентима, стручњаци сматрају „симболичним чином“. Осим тога, Ауст сматра да је административно потпуно нејасно „како ће новац стићи до студената“.
Број новоуписаних студената опада. Сваког другог студента у Немачкој родитељи финансијски потпомажу. Андреас Ауст сматра да се средњорочно раст цена животних намирница и енергената може одразити на шансе да се приступи образовању у Немачкој. „Они који немају довољно новаца, добро ће размислити да ли ће послати децу да студирају или ће изабрати традиционални пут – да се деца запосле, зарађују паре и да се више не улаже у њихово образовање“, каже Ауст. Према подацима немачког Савезног завода за статистику, број нових студената је 2021. опао. То има и демографске разлоге, делимично је узрок и пандемија короне: зашто да се студира ако се ионако седи код куће?
Ново привремено затварање универзитета?
Наиме, универзитети су почетком 2020. били прве институције које су у пандемији биле затворене, а последњи су који су се поново отворили. Није искључено да студенти поново доживе затварање универзитета – због енергетских трошкова.
Универзитети спадају у такозвану „критичну инфраструктуру“, па имају предност у зимском снабдевању енергијом. Међутим, неки универзитети већ размишљају да скрате радно време због цене енергената или да продуже божићни и новогодишњи распуст. На пример, Технички универзитет Берлин планира „затварање крајем године“, од 19. децембра, до 4. јануара. У том периоду се искључује грејање и сва расвета, сва се врата закључавају.
Рахел Шислер о свему томе каже: „Ако дође до затварања универзитета, онда је то само пребацивање проблема с једног поља на друго. Трошкови електричне енергије негде морају да се плате. Напослетку, то ће бити студенти, јер уче код куће.“
Извор: DW
