Влада Олафа Шолца издвојила је астрономских 100 милијарди евра за војни буџет и успоставила сарадњу у заједничкој производњи ратног наоружања и опреме са партнером са Далеког истока. Светски рат није ту, иако није далеко. Много је барута у ваздуху. Стратешка прегруписавање су увелико почела. И Немци, очигледно, не желе да изостану. И да закасне.
Под изговором да их, под тешком сенком рата у Украјини, на то тера учвршћивање стратешког пријатељства Русије и Кине, кренули су у стратешко зближавање (још интензивније и наглашено програмирано) са – Јапаном. Случајно, баш на дан доласка кинеског лидера Си Ђинпинга у Москву?
Међувладине консултације на које је немачки канцелар Олаф Шолц у Токио 20. марта повео шест (главних) министара и представнике стратешки важних фирми, усредсређене су, искључиво, на појмове као што су одбрана, безбедност, „синергија“ у индустрији наоружања и производњи стратешких материјала.
Mинистарство рата
И још један детаљ који наглашава ту симболику: први пут после 16 година у Токио је, у оквиру „немачког министарског десанта“, стигао и министар одбране Борис Писторијус.
Под руским именом – мајка му је, каже, обожавала Бориса Пастернака и његов роман „Доктор Живаго“ – Писторијус је тек недавно преузео министарство војно, претварајући га, у усијаној антируској атмосфери у овој земљи, све више у министарство рата.
Његов посао у Токију је да искористи велико повећање војних буџета у обе земље (влада Олафа Шолца издваја за то астрономских 100 милијарди евра, никад толико у историји послератне Немачке!) и успостави „синергију“ у заједничкој производњи војног (ратног) наоружања и опреме. И да у грозничавој трци у наоружавању не препусти Јапан (сасвим) другима.
Токио у овом тренутку ради на новом борбеном авиону са Великом Британијом и Италијом, а Немци са Французима и Шпанцима на новом систему противваздушне одбране…
Канцелар Шолц, према писању немачких медија, настоји да „нови замах“ у сарадњи са Јапаном оствари у свим пољима који се, на директан или на индиректан начин, тичу – безбедности. На дневном реду су се нашли заштита „критичне инфраструктуре“, трговинских путева, телекомуникација, енергија. Укључујући и ланце снабдевања и предупређивање ризика.
Стратешка намера Запада
Немци намеравају да пошаљу ратну фрегату у пацифичко подручје (глобалне немачке амбиције), која ће пристати, и пристајати, у јапанским лукама. Иако плове под фирмом „слободног мора“, то је нескривен изазов Кини. Премда се то изричито не спомиње, обуздавање и опкољавање Кине остаје стратешка намера Запада. Уместо пропале глобализације, „глобални НАТО“, све до Аустралије.
Пекинг је, иначе, жестоко реаговао поводом последње посете немачких ратних бродова Јапану. Ни пред овим новим поводом, и јачањем немачко-јапанске осовине, неће, сигурно, остати равнодушан.
Из посебног разлога. Немачко-јапанско стратешко зближавање (премијер Кишида каже: „Ближи смо него икад“), уперено је, директно или индиректно, против кинеских интереса. Кад су се Немачка и Запад „ослободили“, добрим делом, зависности од руских енергената, треба направити такође рески рез и кад је у питању Кина. Могућа или (још) немогућа операција усмерена је, тренутно, на искључивање кинеског гиганта „Хуавеја“. Јапанци су у том подухвату више „напредовали“ од Немаца, не и у амбицијама.
Налози су већ дати
Теже иде с радикалним заокретима, макар на сопствену штету (Немци већ плаћају цех изнуђеног „ослобађања“ од снабдевања руским енергентима, нафтом и гасом), кад су у питању ретки минерали где Кина има доминантну улогу, батеријама за аутомобилима на струју, соларним модулима, чиповима и сировинама за производњу лекова. У неким европским земљама, укључујући и Немачку, с веома развијеном фармацеутском индустријом, јавља се упозоравајућа несташица лекова.
Неће, бар за Немце, бити лако, и кад се продубљују односи с Јапаном, да дигну сидро с огромног кинеског тржишта кад је реч о симболу њихове индустријске моћи: Јапанци радије возе своје „мицубишије“ и „тојоте“.
У сваком случају, неки налози су већ дати. Најважнији немачки и јапански институти, с немачке стране Немачки институт за геологију и природне ресурсе, с јапанске Организација за метале и енергетску безбедност, треба, ортачки, да реше ову квадратуру круга како би постали, у односу на Кину, независни.
Земље истомишљеници
Учимо једни од других, каже немачки канцелар, мислећи на Јапанце. Као немачки „учитељ“, у темама које су доминирале на немачко-јапанским консултацијама, појављује се јапанска индустријска група „мицубиши“.
Овај концерн је још у октобру 2020. основао одељење „за економску безбедност“. Истражује потенцијалне ризике у пословним активностима на глобалном нивоу, с Кином али и са великим савезником, Сједињеним Америчким Државама: Европљани, а посебно и понајвише Немци, већ плаћају високу цену вашингтонског, драстичног, протекционизма…
Немци би да „уче“ од Јапанаца. Канцелар Шолц је, поводом овог сусрета, био директан: Јапан је узор за Немачку. У „мирним временима“, а ово сигурно нису, Јапанци су завидели Немцима: најјача привреда Старог континента „оставила је иза себе“ јапанску, захваљујући, пре свега, добрим односима с Русијом (сигурно снабдевање јефтиним енергентима) и, такође, веома профитабилним економским везама и односима управо с Кином.
Лидери Немачке и Јапана схватају да је, без обзира на снагу њихове „осовине“, у стварању „новог поретка“ потребно проширити круг. Шифру је, „преписујући“ Бајдена, понудио домаћин скупа, јапански премијер Кишида: споразуме и пактове (та реч, увек с негативним призвуком, опет улази у политичку употребу) склапаће и потписивати само са „земљама истомишљеницима“.
Ради стварања нових блокова, с новим идеологијама (истомишљеника) Запад је спреман, и решен, да жртвује и светиње капитализма у које се доскора заклињао, као што је глобалистички примат тржишта с неспутаном слободом протока људи, роба и капитала…
Мирослав Стојановић
Извор: РТ Балкан
