Субота, 21 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Нема већег пакла него када човјек плаче сам

Журнал
Published: 2. новембар, 2022.
Share
SHARE

Видјела сам и ја мајку са болесним дјететом која плаче у возу, човјека у психози који виче и лупа по прозору метроа, раднике који се без трунке живота враћају из треће смјене и бескућника који спава под дрветом испред најљепше цркве у Берлину и плаче сам…

Фото Пиксабеј

Сигурно сте гледали филм „Небо над Берлином“. Радња се одвија отприлике овако: Са неба над Берлином спуштају се у град два анђела, возе се метроом, шетају улицама Берлина, обилазе барове и клубове.

Путују заједно са Берлинцима и ослушкују њихове мисли. Мисли мајке која размишља о беби коју је оставила у вртићу, девојке која размишља о момку са којим се вечерас налази, радника који одлази на посао и размишља о колегама из треће смене…

Један од анђела је радознао али дистанциран, њему је све забавно и занимљиво, док други анђео саосећа са сваким Берлинцем кога сретне и боле га његове ране.

(Пиксабеј)

Због тога он реши да свакоме ко пати подари мало радости и спокоја и тако обрадује оне Берлинце које сретне. Тада се појави, зрачак сунца, нека лепа успомена, и осећај мира и спокоја док их је мајка с љубављу држала за руку.

Како време одмиче други анђео постаје све тужнији јер схвата да је патња огромна а он тако мали да је реши. Лутајући  тако готово скрхан по граду, уђе у један циркус и види девојку која храбро изводи акробације на трапезу без икакве заштите и сваког тренутка се сусреће са смрћу.

Видећи у њеним очима храброст и љубав према животу он се заљубљује у њу и у тој љубави налази срећу због које више не жели да се врати на небо.

 (ЕПА ЕФЕ – Ф.С.)

Остаје у Берлину да живи и умре са Берлинцима.

Сценарио за филм је написао Петар Хандке, а ја сам се стално сећала његових речи док сам се возила берлинским метроом, шетала улицама Берлина и обилазила кафиће. Берлин је још увек такав, пун уживања и пун патње.

Видела сам и ја мајку са болесним дететом која плаче у возу, видела сам и ја човека у психози који виче и лупа по прозору метроа, видела сам и раднике који се без трунке живота враћају из треће смене и бескућника који спава под дрветом испред најлепше цркве у Берлину.

Ипак, највише ме потресао мушкарац који седи сам на клупи и плаче. Питала сам се: „Зашто човек плаче сам?”

У Берлину сам сазнала да је Петар Хандке највише волео стихове једне старе српске песме: „Иде Миле Лајковачком пругом, иде Миле са још једним другом…”

Онако као Анђео из његовог филма који схвата да нема већег пакла на земљи него када човек плаче сам. И остао је да буде макар једном човеку друг и тако га спаси. Наша песма каже: „Чувај Миле свога друга, дугачка је  Лајковачка пруга.”

Ивона Неделковски Петровић/politika.rs

 

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article У Земљи кенгура
Next Article Ивановић: Посланици ДПС-а нека не брину за Европу сад, њихово вријеме је прошло

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Стопа реалног раста БДП у Црној Гори прошле године 6,4 одсто

Стопа реалног раста бруто домаћег производа у Црној Гори у 2022. години износила је 6,4…

By Журнал

Миодраг Лекић: Надреалисти и политика – Историјска парабола једне француске приче

Пише: Миодраг Лекић У сумирању пређеног пута покрета надреалиста који је започео прије 100 година…

By Журнал

Сања Томовић: Чувари Биоградске прашуме, живот и изазови у срцу дивљине

Пише: Сања Томовић Своје искуство подијелио је за Портал РТЦГ, откривајући како изгледа рад у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Мозаик

Турска постаје Türkiye, држава која припада моћнима

By Журнал
Мозаик

Ричард Блер: Мој отац Џорџ Орвел

By Журнал
МозаикНасловна 1Политика

Каква је улога Америке и Русије у догађајима из 1918-те

By Журнал
МозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

Милош Ковић: За ову трагедију одговорне НАТО државе, Куртијев режим, али и Александар Вучић

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?