Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На овај неки Дан шале, није ником до тога, бар из неколико разлога. Први је тај што је трагика погибије људи и прогона народа – актуелна, непрестана, свакодневна. Да нам треба осмјех, предах весеља, усресређење на нешто друго – треба, али да има смисла проглашавати Дан шале, – нема.
Други разлог је што су трагедије веће од ових постојећих у најави, јер на видику нема људи са осјећајем за хумор, за шалу на свој рачун, за излазак из „смртних озбиљности“ увреда и понижења. А људи без таквих осјећаја управљају свијетом.
И трећи разлог: све што изгледа траги-комично, што показује спој неспојивог и што укида сваки принцип и логику…. није шала, него на велику жалост, озбиљно је.
До читања у сљедећем броју.
