Посљедње Ђукановићево недјело објављено је у словеначком ”Делу”. Саучесник у овом недјелу му је био новинар Новица Михајловић који је успио – формулишући једно од питања – да литије повеже са смрадом 90-тих.
Предсједник Црне Горе за црногорску Владу, која лако и често комуницира са европским адресама и држи се свих образаца и предуслова европског придруживања – каже да ”важи за противевропску”. Није рекао гдје то важи и за кога. Иако се ради о предсједнику свих грађана, његова се ”важења” очигледно крећу искључиво у ”кругу ДПС” – јер, није да није било провјера повјерења овој Влади у току протекле године. Двоје локалних избора са побједом про-владиних партија, неколико анкета међу грађанима које показују однос политичких снага истовјетан оном који је донио ову Владу…
Али не, за Ђукановића Влада није положила испит! Питамо се: гдје се полажу ти ”испити”, ако већ нијесу релевантне ове провјере воље грађана о којима говоримо? Човјек који влада 30 година и који је најодговорнији за актуелно стање институција, привреде и здравства, каже да је актуелна Влада (која није спојила ни годину дана рада) довела до институционалног, привредног и здравственог пропадања Црне Горе! Мислим, хоћу рећи… има образа да то упореди и да каже како су примијетне промјене расположења код људи који хоће другачију владу.
Ово говори човјек који никако није успијевао да види ”промјену расположења” у погледу толиких влада иза којих је он стајао. Нити је икада изговорио ријеч критике на рачун неке од њих – а јасно је какав је учинак свих тих ”ђукановићевских” влада. Док овој Влади, која послије непуне године има и неке опорављајуће параметре – налази безброј мана!?
Милошевићев сарадник – до посљедњег даха, пардон, рата!
У наставку свог недјела на ”Делу”, Ђукановић се оштром критиком осврће на Милошевићеву политику 90-тих.
О тој контроверзној теми свакако би се дало расправљати са аспекта српских интереса и са аспекта осјећаја оних који нијесу Срби, али оно што боде очи јесте Ђукановићев наступ који није ни мемоарски (јер је био саучесник свега), нити покајнички (јер је крив за све успјехе и неуспјехе те политике) него је интониран са дистанцом која као да нема моралне везе са недјелима политике 90-тих.
Пластична анализа свих околности ратних збивања 90-тих говори нам да је збиља ријеч о актеру и познаваоцу прилика, али наш ”наратор” не-вјешто избјегава питање сопствене одговорности. То чини тако што се – не бирајући ружне квалификације – обрушио на свакога чија му политика данас ”личи” на ону коју је он промовисао и заступао бар првих десет година свога политичког настајања.
И то тако што Кривокапићеву Владу тужака гдје год стигне, изван граница своје земље… ето, рецимо, на Брду код Крања. Овим се показује недостојним функције коју обавља јер унижава достојанство оних грађана чији је предсједник, који су на легалним изборима изабрали другачији пут од његовог. Говори ружно о легитимној Влади Црне Горе, оптужујући је да му се чини да је спремна да ради оно што је он несумњиво радио док год је Милошевић био политички активан.
Мило Ђукановић – Милошевићев сарадник до посљедњег даха, пардон …рата!
Милија Тодоровић
