Пише: Недељко Чолић
Косовске власти укинуле су забрану за улазак робе из Србије, али само на прелазу Мердаре. Забрана, која је уведена у јуну 2023. године, и тада правдана „безбедносним разлозима“, остала је за прелазе Јариње и Брњак, јер на тим прелазима, како је објаснио косовски премијер Аљбин Курти, нема скенера, па „безбедноси ризик“ и даље постоји.
Одлука косовске владе да поново омогући улазак робе из Србије плод је притиска из Немачке, оцењују аналитичари, али наговештавају и представници власти у Београду. Пре него што је Приштина променила одлуку која је допринела заоштравању односа две стране, а сада је једна од ретких таквих која је повучена, представници Немачке изјављивали су да таква одлука штети ЦЕФТА, регионалном споразуму о слободној трговини, Берлинском процесу (иницијативи чији је циљ економски развој Западног Балкана и приближавање ЕУ), а који је настао у главном граду Немачке. Немачки званичници претили су Косову да би могло да буде избачено из ЦЕФТА, али и заједничког система плаћања у еврима. Немачки изасланик за Западни Балкан Мануел Зарацин изјавио да „Косово ризикује изолацију због забране увоза српске робе“.
„Одлука под притиском Немачке“
Треба да буде потпуно јасно да су Влада Косова и Аљбин Курти одлуку о укидању забране увоза српске робе донели под притиском Немачке која је тражила ово укидање како Косово не би било избачено из регионалних организација, пре свега из ЦЕФТА, изјавио је Драгиша Мијачић, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35.
И министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је како су „Курти и његов режим“ ову одлуку „донели под притиском међународне заједнице, који је резултат и напора српске дипломатије“. Ђурић је успут додао да је одлука о омогућавању уласка робе бар преко једног прелаза „добра“, али да чињеница да не може преко других, показује како „неко не жели да уклони баријере“ и да „Аљбин Курти на тај начин покушава да угуши економију српског народа као основни предуслов за његов опстанак“.
У сличном тону је, из Хамбурга, где се срео са немачким канцеларом Олафом Шолцом, говорио и српски председник Александар Вучић. Он је рекао је како од власти Косова очекује да, и поред повлачења одлуке о забрани увоза српских производа преко прелаза Мердаре, „дају све од себе“ да заправо онемогуће слободан проток робе и услуга.
„То је важно за српску привреду, али да ли ће они дати све од себе да то зауставе – да. Он (премијер Косова Аљбин Курти) ће сад да измисли скенере, па ће их чекати 22 месеца и стално ће тако нешто да измишља“, оценио је Вучић.
Одлука Приштине донета је пред састанак Заједничког комитета ЦЕФТА, који би требало да се одржи 14. октобра, али и пред десетогодишњицу Берлинског процеса. У обе ове иницијативе немачки утицај је велики, али не само политичко-симболички, већ и економски.
Два разлога за Берлин
Два су разлога због којих је Немачка преузела дипломатску иницијативу у вези са Косовом, један је што је Немачка покровитељ Берлинског процеса који подразумева економску интеграцију региона, уз План раста ЕУ, а други то што таква одлука погађа и немачке компаније које послују у Србији, каже за НИН политиколог Огњен Гогић. Он каже да је и регионалним процесима, али и Планом раста за Западни Балкан, предвиђено да регион прерасте у заједничко тржиште.
„Такав процес је неспојив са потезом једног члана тог економског блока да на тај начин ремети трговину тако што забрањује увоз робе из другог члана. Неспојиво је да се са једне стране чланице уклањају баријере и повезују инфраструктурно, а да са друге стране постоје такве блокаде“, каже Гогић, додајући да је тај процес преласка у заједничко тржиште „чедо Немачке“, а уз то и План раста води Европска комисија, на чијем је челу Урсула фон дер Лајен, немачки кадар.
Куртијева влада донела је ову забрану када је српска полиција ухапсила тројицу косовских полицајаца, тврдећи да су прешли административну линију. Они су касније пуштени, али је забрана остала. Касније је модификована тако што је Приштина дозволила улазак сировина, али не и готове робе. Председник Пословне алијансе Косова Агим Шахини каже да је и поред забране, „увоз робе из Србије био вредан више од 200 милиона евра, али да су због блокаде највише изгубили српски произвођачи“.
„Изгубили су и Срби који живе на Косову који нису имали српске производе, изгубили су и остали грађани који су навикли да купују српску робу, а исто тако ми смо увозили ову робу из других земаља и сада ће бити велики проблем за српске производе да се поврати исти тренд продаје на тржишту Косова“, објаснио је Шахини.
Гогић подсећа да су забраном коју је увела Куртијева влада погођене и немачке компаније које послују у Србији и које своје производе пласирају и на косовском тржишту.
„Мера којом су запретили из Немачке имала би велику вредност у томе што Косово нема посебне споразуме о слободној трговини са рецимо Албанијом или Македонијом и ако би било избачено из ЦЕФТА, суочило би се са баријерама за извоз сопствене робе“, објашњава Гогић.
Он указује како овај пример, али и пример враћања земљишта манастиру Дечани, показују да постоји могућност утицаја на владу у Приштини да одустане од неких конфликтних одлука који заоштравају односе.
Могућност да Косово буде избачено из неке регионалне организације, каква је ЦЕФТА, било би поражавајуће у тренутку када Приштина жели да уђе у друге, као што је Савет Европе, што је сугерисао и немачки изасланик Зарацин, рекавши да „Косово треба да испуњава своје дипломатске обавезе“.
Огњен Гогић каже за НИН да је Немачка, као главни покровитељ Косова последњих година, рецимо раније покушала да прогура Косово у Савет Европе и прво је било услов да се врати земља манастиру Дечани и у томе су успели, али други је био да се статут Заједнице српских општина пошаље Уставном суду, у чему нису успели, што је изазвало бес Немачке према Куртију и уследило је заустављање уласка у Савет Европе.
У последњој дипломатској офанзиви, Зарацин усред Приштине није пропустио да Куртијевој влади „натрља нос“ чак и како је у случају Дечана „одлуку донела прекасно“, те изнео свој лични став како би „Косово било у Савету Европе д је одлука донета шест месеци раније“.
„Не можете очекивати да Немачка ради ваш дипломатски посао, Косово то мора да уради“, рекао је Зарацин и подсетио да је његова држава поднела пријаву Парламентарној скупштини Савета Европе у име Косова.
Улога Јенса Плетнера
Активнија улога Немачке по питању Косова и Србије може се објаснити и тиме да је Берлин један од аутора немачко-француског плана, па жели да он буде и испуњен, а као један од важних људи који стоји иза тог плана спомиње се Јенс Плетнер, саветник Олафа Шолца, човек за кога бечки „Стандард“ тврди да има највећи утицај на спољну политику Немачке, па и када је Западни Балкан у питању.
Иначе, Плетнер је искусни дипломата, који, заједно са Макроновим саветником Емануелом Боном, стоји иза француско-немачког плана за Косово. Да је његов утицај на спољну политику Немачке пресудан, сматрају и у Америчко-немачком институту (АГИ), тинк-тенк организацији из САД повезаној са Џонс Хопкинс универзитетом. Како они наводе, када је Шолц поставио Плетнера за саветника у Канцеларијату, немачки канцелар није био добро упућен у спољну политику, јер је био фокусиран на унутрашња питања као министар финансија и рада.
„Плетнер је доведен да попуни ту празнину и постане мозак Канцеларијата за спољну и безбедносну политику. А он је веома способан за тако нешто, не само због своје каријере и образовања, већ и због изузетних веза, јер је у веома присним односима са дипломатским саветником Емануела Макрона Емануелом Боном, као и са Џејком Саливеном, америчким саветником за безбедност“, наводи Јакоб Греин, истраживач АГИ.
Бечки „Стандард“ тврди да је сада „Немачки курс је јасно усмерен ка сарадњи са Србијом и јачану економске кооперације, док је Косово, на пример, под притиском немачких дипломата“.
„Такву политику у највећој мери диктира администрација САД и Немачка је прати“, тврди бечки „Стандард“.
„Стандард“ те тврдње осликава и изјавом Мануела Зарацина који је рекао да би Косово могло да буде искључено из Цефта, регионалног споразума о слободној трговини, уколико не укине забрану за српску робу. Зарацин је запретио Косову да би могла да буде искључена и из заједничког система плаћања у еврима, банкарског система који олакшава трансакције у ЕУ валути, што би имало несагледиве последице по Косово које има бројну дијаспору, чији чланови шаљу дознаке рођацима.
Бечки лист, са друге стране, спољну политику према Београду осликава чињеницом да су две најважније ЕУ државе, Немачка и Француска, потписале важне економске споразуме са српском владом.
„Немачка и њене аутомобилске компаније, као што је „Мерцедес“, подржавају отварање контроверзног рудника литијума у Западној Србији јер желе да користе ту сировину за батерије за електричне аутомобиле. Француска је, са друге стране, продала 12 борбених авиона „Рафал“ Србији“, пише „Стандард“.
„Нови економски односи Немачке и Србије“
И међу косовским аналитичарима има оних који сматрају да су „нови економски односи Немачке и Србије преокренули“ односе Берлина са Приштином, како то тврди Љабинот Баљај.
„Немачка је после рата наставила да подржава Косово на путу ка независности, била је међу првим државама које су признале Косово. Такође, Немачка је помогла у интеграцији разних међународних механизама. Али оно што је изазвало преокрет ових односа су нови економски односи Немачке са Србијом. Дакле, питање литијума“, рекао је Баљај.
Са друге стране, ипак, има оних који мисле да је немачка жеља да заштите и своје компаније од забране уласка робе ипак била на првом месту.
„Увек смо имали Немачку као земљу која нам је блиска, у сваком процесу. Када нам је требало, посебно у међународним организацијама, лобирала је за нас. Али очигледно је изгубила стрпљење“, рекао је косовски аналитичар Бљерим Цанај, објашњавајући да су „Немци стрпљив народ, али не и када је реч о послу“.
Огњен Гогић сматра да је у неким другим временима економско питање могло да има утицаја на политичке односе Београда и Приштине, јер су неке друге косовске владе биле спремне да доносе неке одлуке због економских могућности које им је регионална сарадња доносила. Ипак, како каже, када је Курти у питању, није извесно колико је то могуће.
„Актуелна власт на Косову спремна је да заоштрава односе са Србијом по цену сопствене штете“, каже Гогић и додаје да је то последица и завршнице предизборне кампање, али и тога што је Курти „енвериста“.
„То значи две ствари, никакви споразуми са Србијом, никакви договори, а са друге, он верује у политику изолационизма и не либи се да због својих ставова према Србији и Србима, ако треба, наруши своје односе са Западом, али неће да попусти“, закључује Гогић.
Извор: НИН
