Бисенић: Албански пример решења европске миграционе кризе: Kада Италија зове – Албанија се одазива

Драган Бисенић, (Фото: Инсајдер)

Пише за Kосово онлајн: Драган Бисенић

Споразум Албаније и Италије о изградњи избегличких центара ван ЕУ, а у служби ЕУ, крупна је промена за балканску избегличку политику. То је први споразум такве врсте постигнут између чланице и државе изван ЕУ који ће бити спроведен у пракси. У прошлости је било покушаја да се прихватни центри за азиланте формирају ван ЕУ – али без успеха. У априлу ове године пропао је сличан договор између ЕУ и Туниса, а у јуну је британски суд зауставио споразум о избеглицама између те земље и Руанде, јер мала централноафричка држава није била „сигурна трећа земља“. Британска влада је у априлу саопштила да је постигла договор с Руандом који ће омогућити слање тражилаца азила у ту афричку земљу, којој би заузврат Велика Британија платила 120 милиона фунти (140 милиона евра) за програме економског развоја.

У Италију је од јануара морем вец́ стигло 150.000 миграната, у поређењу са само 88.000 у целој прошлој години. Велик број долазака и проблеми са збрињавањем у Италији стављају владу под притисак, поготово што је бирачима гласно обец́ано у предизборној кампањи да ће се овај проблем брзо решити.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је декларисани присталица модела Руанде о коме се сада расправља у Немачкој. Идеја која стоји иза тога: да се мигранти одврате од бекства у Европу тако што ц́е им се понудити могуц́ност да буду одведени у такозвану трец́у земљу ван Европе да процесуирају њихове процедуре за азил. Прво је улогу Руанде требало да игра Тунис, али је председник Kаис Сајед рекао “не” упркос пријатељским везама са Италијом. Сада је Мелони пронашала друго решење: Албанију, која се налази на другој страни Јадрана.

Италијанска влада жели да тамо изгради два прихватна центра за мигранте и управља њима под сопственом управом. Мелони и албански премијер Еди Рама потписали су у Риму одговарајуц́у декларацију о намерама. Они су поставили темеље за ово на приватном састанку у августу током годишњих одмора, када су очигледно разматрали пројекат и од тада су га тајно оперционализовали. У то време била је запажена чињеница да је у августу, током свог веома кратког одмора у строго затвореној куц́и за одмор у Пуљи, са породицом кренула на излет бродом у Албанију, где ју је Рама позвао у своју летњу вилу. Међутим, сврха путовања није била сасвим јасна, али се чини да сада јесте.

Еди Рама

Планови направљени у Албанији и потоња припрема, не само да су остали скривени од јавности, него се чини да ни два коалициона партнера Мелонијеве нису била у потпуности информисана, али су се барем изразила прилично резервисано. Снажно противљење долази из редова опозиције, која говори о „италијанском Гвантанаму“ и најављује оштро противљење у парламенту. Отпор расте и у Албанији, а у Европском парламенту социјалисти се окрец́у против партијског колеге Раме.

Сва међународна правила ће се поштовати, уверава Мелони. У ова два кампа, молбе за пријем треба да буду испитане у року од 28 дана ако је могуће и треба омогућити брз повратак у земље порекла. Према плановима, центри ће почети да раде на пролеће 2024. године и обезбедиће простор за укупно скоро 40.000 избеглица годишње. Италија ће покрити све текуће трошкове током трајања пројекта, који је првобитно планиран да траје пет година, а такође ће плаћати додатних 16,5 милиона евра годишње. Али ту се извесности завршавају.

У другим европским земљама и у комитетима ЕУ у Бриселу, међутим, иницијатива је до сада позитивно гледана, јер се чини могуц́им решењем за проблем миграција. Међутим, сада се испоставља да је процес компликован. Ово се посебно односи на Немачку која има непрестане потребе за радном снагом, али не и за бескрајним мигрантским приливом који би се окачио на државну помоћ.

Немачка већ више година покушава да реши ту „квадратуру круга“. Берлин је у мигрантима пронашао решење за своје проблематично и увек гладно тржиште рада. Поставило се питање, како „дозирати“ њихов прилив? Један од давних планова био је да граничне државе Европске уније, у том смислу Западни Балкан, буде на неки начин велика чекаоница где ће се мигранти налазити чекајући да немачком тржишту рада затреба још 100.000, 200.000 или можда милион људи.

Албански премијер Еди Рама првобитно је љутито одбацио овакав предлог. Његова земља, рекао је, никада неће прихватити да на њеној територији буду успостављени избеглички кампови за Европску унију. Албанија није земља у коју можете да баците очајне људе као отровни отпад који нико не жели, рекао је Рама. И још: жеља да се од Албаније направи мостобран за европске избеглице је опасно решење. Чак и у замену за улазак у ЕУ, његова земља неће дозволити формирање избегличке центре, поручио је албански премијер. Оно што није било могуће 2018. постало је могуће данас, мада је сам Рама настојао да буде доследан и у складу са својим ранијим изјавама. Он је нагласио да је овај споразум ексклузивно са Италијом и да неће бити примењен ни са једном другом земљом ЕУ.

Албанија је, иначе, земља која пожртвовано прискаче у помоћ својим најближим западним савезницима, знајући да их на тај начин обавезују да јој узврате, будући да Албанија сама по себи није најатрактивније место на свету, да би они морали да стоје уз њу. Тако је Албанија примила затвореника из Гвантанама и египатске милитанте које су послале САД. Врхунац таквог деликатног односа Албаније према савезницима, било је прихватање око 3.500 припадника иранског МАK-а, организације Муџахедин е калк, која се активно бори против садашње иранске власти у Техерану. Албанија је тако изградила репутацију „сигурне куће“.

Овога пута, Рама је пружио руку земљи која је традиционалну играла велику, понекада одлучујућу улогу и историји Албаније. Италија је, може се рећи, један од историјских албанских покровитеља, прва држава која је својом окупацијом ујединила Албанију и Kосово током Другог светског рата, што је оставило неизбрисиви траг у националној свести Албанаца. Због тога, овај споразум има непосредне импликације на садашњи положај Албаније тако што га подупире и неизоставно јача. Kако према Европској унији, тако и према укупном кретању на Балкану које обележава стратегија уздизања и ширења државности KиМ, посебно у Европској унији.

Почетком деведесетих многи Албанци су побегли преко мора у Италију како би се спасили од превирања и нестабилне ситуације након пада комунистичке владавине. У годинама које су уследиле, Италија је наставила економски и финансијски да помаже Албанији. Премијер Еди Рама је тај посебан однос Албаније с Италијом сажео у једној реченици: „Италија зове, Албанија се одазива“, рекао је Рама након конференције за новинаре с Мелонијевом.

То је „историјска прекретница не само за Италију, већ и за целу Европску унију“, рекла је Ђорђа Мелони. По први пут, трећа земља је пристала да помогне једној земљи ЕУ у процесу азила. Међутим, то није далека афричка држава, већ земља кандидат за чланство у ЕУ која је у пријатељским односима са Италијом. Шта тачно значи овај наводно историјски пакт и да ли је компатибилан са европским правом, тек ц́е се расправљати.

Kомесарка ЕУ одговорна за питања миграција, Илва Јохансон, у прошлости је рекла да модел Руанде који траже Велика Британија и Данска сматра „потпуно нереалним“ и „злочином против људских права“. Она је јасно ставила до знања да верује да је кршење закона ЕУ и Женевске конвенције о избеглицама слање избеглица које су стигле у Европу у Африку и да се тамо изврше процедуре. Сада је важно разјаснити шта значи споразум са кандидатом за придруживање ЕУ као што је Албанија, посебно ако процедуре остану у рукама државе ЕУ. Велико питање на које још нико није успео да одговори: да ли Италија заиста жели да одобри пуни европски закон о азилу људима који су прокријумчарени у Албанију, иако су, строго говорећи, покупљени ван граница ЕУ?

У сваком случају, Рама сада у Мелонијевој има великог присталицу када је у питању улазак у ЕУ. „Албанија доказује своју пуну европску зрелост не само речима вец́ и делима“, рекла је Мелонијева. Албанија је далеко испред уобичајеног темпа бирократије ЕУ.

Немачка влада још није коментарисала договор Мелони-Рама. Али, Немачка такође жели да испита могућност да се захтеви за додељивање азила подносе ван ЕУ, рекла је немачка влада. Међутим, како су додали, „тешко је пронаћи земље које су спремне да успоставе прихватне центре“.

Немачки канцелар Олаф Шолц недавно је рекао да ће до 2030. у Немачкој у пензију отићи 14 милиона запослених из „бејби бум“ генерације. А, ко ће и како да их замени? Еди Рама овим не помаже само Италији, која је улазна станица за афричке мигранте, него и Немачкој која је њихова уобичајена крајња дестинација. Будући да су све земље Западног Балкана на различитим степенима процеса прикључивања Европској унији, Рамин потез сигурно ће обезбедити Албанији неке предности. Рамин преседан лако би могао да добије шири европски ођек уколико буде инспирисао европске земље да наставе овим правцем и сличну наклоност потраже и код осталих држава Западног Балкана.