Аналитичарски тандем Дарка Старијег (Трифуновић) и Дарка Млађег (Обрадовић) ми је заиста енигма. Не толико што им се, упркос свим њиховим, назовимо то „мањкавостима“, дозвољава да загађују наш информативни простор.
Више због чињенице да њих саме није срамота од онога што причају. Да ли се не стиде због тога што су најхрабрији, или због тога што нису ни свесни – то је права мистерија. Да би вам било јасно о чему говорим, позабавићу се са само неколико најновијих њихових наступа, и то само делимично, јер би за набрајање и образлагање свих изнетих нетачности било потребно много више простора него што га има читав један број „Новости“.
„Свешто кажем, проверљиво је у два клика“, храбро је рекао Обрадовић на једној телевизији. Заиста, углавном је тако. На пример, његова тврдња да „Америка има највећи природни прираштај на свету, не досељеника, него новорођених“. Колико је то будаласто јасно је и без та два клика, а са њима сазнајемо да се САД по природном прираштају налазе на 144. месту у свету, испод Чешке, и 62 места испод светског просека. Шта му је то требало да каже је још једна мистерија. Затим истрча храбри Обрадовић са тврдњом како је НАТО основан да би заштитио западну Европу од Варшавског пакта. Ајде што није чуо за англо-америчке планове за наставак Другог светског рата војевањем против СССР-а, укључујући и чувени Черчилов план за „Операцију незамисливо“, него што не зна да је Варшавски пакт основан 1955, пуних шест година после НАТО.
Хајде што „информисани“ аналитичар који нас позива на „геополитичко отрежњење“ (како гласи наслов једног његовог ауторског текста) није чуо за вест да је компанија „Мета“ (власник „Фејсбука“ и „Инстаграма“) одлучила да корисницима својих платформи дозволи позивање на убијање Руса, па наводе о томе с индигнацијом одбацује, него верује да Русија „нема ниједног савезника на кугли земаљској“, али и да је совјетски космички програм био „потпуно бесмислен“ јер не зна да данас и Американци у космос иду захваљујући руским ракетама, а сателите шаљу помоћу руских ракетних мотора који се користе за погон америчких ракета „атлас“. Боље рећи који су се користили, јер је Русија због санкција одлучила да Вашингтону обустави испоруку тих мотора, али и да прекине сервис 24 већ испоручена мотора.
Геополитичар у Обрадовићу верује и да „Кина не учествује ни у једној светској кризи“, јер је толико информисан да није чуо за напетости око Тајвана које су озбиљно интензивиране у последњих годину дана, али ни за проблеме у вези са Јужним кинеским морем. Исто тако он верује да је Нови пут свиле пројекат који смета Русији, а не Сједињеним Државама, па је Русија та која изазива кризе у централној Азији.
Извандредан геополитички закључак Обрадовића је и идеја да је за Русију „јако лоше“ да гас који извози у земље ЕУ преусмери на Кину, јер је „цена са Кином јако неповољна, а европско тржиште најбоље плаћа“. Ово је тврдња коју није било могуће проверити у само два клика, али се и она показала не само као нетачна, него и више од тога. Наиме, у 2019. и 2020. години Русија је гас Кини продавала по двоструко вишој цени него ЕУ. По подацима Интерфакса, цена руског гаса Кини у 2020. години (када су цене на светском тржишту због епидемије биле убедљиво најниже) износила је 200 долара за хиљаду кубних метара, док га је Европа тада куповала за 109 долара у просеку. Али ни ове цене не треба узимати здраво за готово, јер је формирање цене гаса једно врло комплексно питање које зависи од читавог низа фактора и које је доста флуидно.
Овај мамурни аналитичар је само ивер који је отпао са кладе која се одазива на име Дарко Трифуновић и који му је био нека врста ментора и покровитеља у геополитичком развоју.
Шта нам овај човек поручује? За почетак он верује да резолуција о рату у Украјини коју је усвојила Генерална скупштина има исту снагу и обавезујући карактер као и резолуције које усваја Савет безбедности. Управо супротно, резолуције Генералне скупштине су необавезујуће и немају већи значај од оног симболичног. Да је хтео, то је могао лако да сазна чак и на „Википедији“.
Човек који и даље живи у самообмани да је некакав „професор“ верује и да је Владимир Зеленски „најдемократскије изабрани председник“ упркос чињеници, коју не зна, или свесно занемарује, да је до мајданског пуча најјача партија у Украјини, Партија региона, забрањена и расформирана. То је исто као када би Здравко Понош био „демократски изабран“ после забране Српске напредне странке и прогона Александра Вучића из Србије.
Трифуновић верује и да је чињеница да је Зеленски јеврејског порекла аргумент над аргументима за тврдњу да кијевска хунта нема нацистички предзнак. То је као када бисмо рекли да заменик Хермана Геринга на челу Луфтвафеа, фелдмаршал Ерхард Милх, није био нациста, јер је био јеврејског порекла, или да нациста из истих разлога није био ни нама добро познати генерал Александар Лер, те да усташе због јеврејске крви нису били Ивица Франк, или Еуген Дидо Кватерник.
Како назвати Трифуновићеву тврдњу да је „Совјетски Савез увучен у авганистански рат 1986“, када је до инвазије дошло 1979. године? Шта рећи за идеју да је на украјинском ратишту сада температура -40, када је у време док ово пишем 4 степена изнад нуле? Шта рећи на идеју да је Путин „закопао“ Јељцина у чеченски рат, када је у време избијања Првог чеченског рата 1994. године Путин био заменик градоначелника Петрограда, а да је Други „решио“ за пет месеци? Шта се крије иза мисли да Путин у Украјину „доводи чеченске терористе мудџахедине који су 2004. срушили пола Москве и театра“? Проруски Чечени су управо супротно од „муџахедина“, јер је отац њиховог лидера Рамзана Кадирова убијен управо јер се супротстављао вехабијама у својој земљи од избијања Другог чеченског рата.
„Чак нису ни златне руске резерве повукли из европских западних банака, у наредних две-три недеље очекује се банкрот, потпуни колапс Русије“, каже Трифуновић, иако је шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ још 27. фебруара изјавио да је „током последњих година Русија преместила своје резерве на места на којима не можемо да их блокирамо“ и да се „Русија припремала за овакву ситуацију“.
С једном тврдњом лажног професора Трифуновића, ипак, морам да се сложим: „Не могу да схватим да неко у Србији може да подржи агресију, НАТО бомбе и да каже да је то било у реду“. У праву је, али како онда схвата да је 1999. године хапшен због шпијунаже у корист НАТО, због чега у неким круговима има надимак Дарко Локатор?
Филип Родић
Извор: Новости
