Пише: Небојша Поповић
Иначе предвидиву и учмалу црногорску политичку сцену запљуснуо је ових дана нови талас. У питању је покрет за јавну објаву диплома. На његовом челу налазе се посланици Иван Вуковић и Угљеша Урошевић. Када се грађанима нема понудити ништа паметније и боље, ваљда је и то некаква политика. Чисто да се попуни зјапећи вакум.
Вуковић и Урошевић су своје дипломе објавили са поносом. Придружило им се и извјесни Зиројевић. Прије тога, предсједник Јаков Милатовић је мјесецима терорисао црногорску јавност својим академским постигнућима и дипломом са Оксфорда. Дакакао, образовање је лијепа и хвале вриједна ствар. Нарочито у земљи у којој број купљених и лажних диплома преовладава код особа на јавним функцијама. На то је обавеза указивати.
Небојша Поповић: Петер Мађар и заблуде црногорских политичара
Проблем, међутим, настаје онда када се то ради погрешно. И када угао приче није прави. Јер ријеч образовање би у својој бити превасходно морала имати везе са – образом. А на том терену академска постигнућа високе школе и интелигенција често нису у корелацији са етиком и моралом. Дапаче, пречесто су у самој супротности са њима. Нацисти су нпр. еклатантан примјер који, ма колико заоштрен и неугодан, никада не треба губити из вида.
Дакле, знање и дипломе у политици и животу, могу и морају бити само потребан али не и довољан услов. Она друга компонента која се односи на добре намјере и честитост, а затим добар инстинкт, те таленат и способност за организацију и политику, или што би рекли у Антици – “узрастање у врлини”, су зато много ређи и важнији. Управо ту тезу снажно потврђују овдашњи црногорски политичари. Понајвише они који се у јавном простору највише диче својим академским достигнућима, док им биографије смрде од непринципијелних политичких потеза и афера.
Зато би апел био да, ако су кадри, црногорску јавност ипак растерете те врсте самопромоције и да ако нешто знају конкретно ураде на добробит грађана. Све остало је сувишно и за данашње вријеме одавно депласирано. Јер махање дипломама и истицање образовања, ствара једнако гађење и осјећај одвратности код људи са образом – образованих и необразованих.
