Пише: Небојша Поповић
Подаци које је „Euractiv“ недавно објавио указују да су људска бића и званично постали мањина на друштвеним мрежама. Већина садржаја који се свакодневно креира на платформама попут Фејсбука, Јутјуба, Инстаграма, Тик Тока и др – производ су вјештачке интелигенције и различитих врста ботова.
2025. сматра се дакле годином од када се та чињеница узима као релевантна. Онлајн простор полако али сигурно преузимају машине и АИ.
Просјечан корисник било које од горе поменутих социјалних платформи, засигурно је одавно примијетио да је његово искуство на друштвеним мрежама понајмање усмјерено на дружење и повезивање. Или пак на одржавање контаката са његовим, било знаним или незнаним „пријатељима“ из онлајн свијета.
Алгоритам напросто гура нешто своје. Нешто сасвим друго, и очито уз агенду која је у овом тренутку тешко објашњива… Тако смо свакодневно бомбардовани садржајима и људима (за које посебно нема гаранције да су стварни), а који би нашу пажњу требало да усмјере ко зна гдје. Ствари су отишле толико далеко да су озбиљно угрожени и неки од основних стубова модерног друштва, као што су – демократија и медији.
Сада више нико није начисто да ли је одређени текст заиста написао новинар или машина. Или пак неки хибрид од то двоје. Јер се уз све те нове технологије и људи очито претварају у некакве хибриде, неспособне и да мисле и да склопе реченицу. Са видео -снимцима и фотографијама ствар није ништа боља.
Смрт интернета
У цијелој тој гунгули можда се полако пројављује људски одговор. Да тачно је– и даље је рано да се било шта прејудицира, али могуће је да се негдје у тами ипак назире трачак свјетла. Или прије „здравог разума“, рекло би се.
О томе, између осталог, свједочи и тек три – четири године стара „Теорија о смрти интернета“ (Dead internet theory), која упозорава да постоји ризик да ће интернет у догледној будућности бити у потпуности преузет од стране Вјештачке интелигенције. Наравно, многи су и ово, као и многа слична размишљања у старту почели да етикетирају као још једну од васколиких теорија завјере.
Нажалост, проблем је што много тога иде у смјеру у којем се сличне теорије у великој мјери потврђују. Јер ако су људи већ данас мањина на интернету, онда сама та околност легитимно отвара и многа друга питања, која су понајмање инжињерска. Као нпр – Права особа или бот? Да ли је важно са ким комуницирате? А како ће све то да се одражава на душевно и духовно здравље човјека? Како пак на његове когнитивне и социјалне способности? И још хиљаду других „шта“ и „како“…?
Елем, нешто се уистину озбиљно мијења па и лаици могу да запазе да ни чувени Гугл више ни изблиза није оно што је био прије нпр. само 10-ак година, те да је квалитет тог претраживача драстично опао. А да се дигитални простор од некада простора слободе полако претвара у своју сушту супротност…
Утолико, вјероватно да није далеко од истине теза да ће људи, ако уопште кане да остану људи, можда у не тако недогледној будућности морати да се повлаче у метафорички речено катакомбе у које вјештачки онлајн свијет машина и ботова не допире. И да ће можда поново повратити старе навике живе комуникације и дружења са ближњима. Нека би на почетку 2026. године, када знамо да машине и званично почињу да доминирају, то била и наша оптимистична али и реална жеља за будућност.
