Пише: Небојша Поповић
Иступи попут оног посланице ДПС-а Александре Вуковић Куч у вези са петицијом о српском језику – који је, узгред буди речено, одувијек убједљиво већински у ЦГ – упозоравају да странка Мила Ђукановића једнако пати како од недостатка демократског капацитета, тако и од елементарног здравог разума.
Вуковић Куч је, наиме, као и остатак ДПС-оваца, усвојила наратив свог господара да се 2020. године збила тзв. црквена „контрареволуција“, која је имала за циљ да сруши тековине Ђукановићеве мафијашке државе успостављене 2006. године. Овдашњи ДПС у том смислу нарочито тангирају антитековине које је та странка већинској Црној Гори наметнула у посљедњих 20 година.
Питање српског језика најеклатантнији је примјер такве праксе.
Додуше, постоји само још једна земља на свијету у којој већински језик истовремено није и службени. Та земља зове се Пакистан, са језиком урду којим говори само 9,25% становништва – а који се, колико је из земљописа познато, не налази у Европи, већ дубоко у јужној Азији. Стога је логично да ДПС није могао имати много успјеха на плану евроинтеграција, јер је ријеч о странци за коју су примјереније интеграције, додуше оне азијско-пакистанске…
Дакле, питање српског језика у Црној Гори par excellence је демократско, европско и цивилизацијско питање поштовања основних људских права већине становника ЦГ. То је испит на којем на тесту демократије пада свак’ онај ко, било из ДПС-а, било из остатка опозиције, неће да уважи ту чињеницу.
Да су свјесни да раде нечастан посао, противан вољи већине Црногораца, најјасније се види по рјешењима из Устава о двотрећинској (2/3) већини на која се данас позивају. Када снага не лежи у поштењу и аргументима, онда неизоставно превагне подлост. Његош би вјероватно рекао и „нечовјештво“.
А шта тек рећи о трагикомедији када се Вуковић Куч и остатак ДПС камариле позивају на Хајдегера, Достојевског или кога трећег од великих мислилаца до којих једноставно не добацују?
То није само питање елементарног здравог разума, већ и фер односа према великанима – да се њихова имена не уплићу и бесловесно не употребљавају у нечасне сврхе.
