Пише: Небојша Поповић
Црна Гора дошла је у фазу када се учење и улагање у властито образовање полако претварају у промашену инвестицију. Недавно објављена анализа Завода за запошљавање ЦГ, показала је да су главне потребне црногорске привреде средњошколци, занатлије и мајстори…
Резултат истраживања на узорку од 360 црногорских предузећа, показао је да је најтраженији средње квалификован кадар – квалификације нивоа 3 и 4, посебно звање мајстора, и донекле квалификације до нивоа 5 – средње стручно образовање.
Са друге стране – образовани људи и високошколци полако постају сувишни. У питању није само пуки индикатор структурних проблема црногорске економије. Проблем је много дубљи и он би се укратко могао сажети у питању – каквој будућности се може надати друштво које не само да не цијени знање, већ у којем је оно, што је далеко погубније – непотребно?
Радна снага се увози
За сада одговор је јасан. Црна Гора увози радну снагу у огромном броју(сразмјерно њеној величини), посебно у областима туризма, угоститељства, грађевинарства… Циник би рекао да је по степену ослањања на сектор услуга црногорска привреда слична оној америчкој. Наравно уз мали детаљ – да у Америци господаре високо плаћене услуге везане за снажан ИТ сектор. У Црној Гори највише се траже рецепционери, собарице, конобари, керамичари, водоинсталатери, радници на грађевини…
Свакако у питању су све до једног часна занимања, али да ли је то оно што би требало бити будућност наше дјеце? Да ли је то та часна и усправна Црна Гора, међународно призната, перспективно мјесто за сваког њеног грађанина?
Млади који све више напуштају Црну Гору очито не мисле тако. Међу њима је највећи број оних, високо образованих, који би радије сличне послове радили за веће новце негдје у иностранству. И без подсмјешљивих погледа околине, што се мора констатовати да је у искомплексираном друштву попут црногорског итекако значајан фактор. Резултат је демографска слика која се убрзано мијења.
Држава, партитократија и лажне дипломе
Са друге стране држава као највећи послодавац, која не само што је са већим платама постала конкурент привреди, већ активно запошљава и огроман број оних које су своје дипломе стекли на сумњив начин. То се популарно зове „лажне дипломе“ и незванично их има више десетина хиљада у јавном сектору. Ова чињеница је већ двострука неправда према онима који су заиста поштено и марљиво улагали у своје образовање.
Наравно поменута чињеница је резултат распојасане партитократије чије негативне последице по друштво су несагледиве, а негативна селекција је само једна од њих.
Елем, грађани би требало да знају макар толико да нипошто не смију вјеровати ниједној политичкој организацији која лажно обећава да ће се обрачунати или спријечити ту пошаст. Јер то није питање нечије добре воље или фер намјера већ свеукупног друштвено-економског амбијента какав је креиран. Партитократије ће нестати оног тренутка када за то буду постојали услови – а то значи када држава буде имала привлачан и конкурентан приватни сектор који грађанину обећава перспективу. Нажалост како тренутно ствари стоје – ниједна реформа није ни покушана у том правцу.
