Сарајевом се јуче ширио мирис баклаве, пише „Ослобођење“. Захваљујући Курбан Бајраму, могли су да се нахране и корисници, иначе све оскуднијих, Народних кухиња.
Био је и Видовдан, па су се бошњачки и српски лидери препуцавали и око тога ко је коме покварио празник.
Хрватски лидери се још не изјашњавају о најновијим политичким догађајима високог набоја.
А, није лако направити хронологију свих потеза, са бошњачке и српске стране, повучених последњих неколико недеља.
Свака хронологија могла би да се схвати као оптуживање једних или других, за чувено питање: ко је први почео?
Зато, кренимо од оног што је у реаговањима политичких првака заједничко – сви бране Дејтон и доносе одлуке у име те одбране.
Денис Бећировић, бошњачки члан Председништва, у име Дејтона, позвао је међународну заједницу и земље гаранте мировног споразума, да у року од седам дана реагују на усвајање Закона о необјављивању одлука Уставног суда БиХ у Народној Скупштини Републике Српске.
Додик позива Бошњаке да престану да стално очекују интервенцију странаца.
Он је очигледно подигао улог у одбрани оспораваног права на имовину Републике Српске, мада за то није добио очекивану подршку опозиције.
Није лако предвидети даљи развој догађаја у земљи са више протектора, три народа и двема државним структурама и, практично, у њима створеним независним друштвима.
Што би стари рекли: „Не бојте се, добро бити неће“. А, не ваља у Босни и Херцеговини из које се за десет година иселило шесто хиљада људи, не ваља.
Александар Живковић
