Пише: Теодора Шкобо
Европа је већ дуго богат извор талената за НБА тимове у Америци. Од Николе Јокића, преко Луке Дончића, Јаниса Адетокумба, Франца Вагнера до Богдана Богдановића – Стари континент за НБА представља прави расадник квалитетних играча, па је било питање времена када ће Американци пожелети део тог богатства. Напослетку је НБА лига коначно одлучила да закорачи на Стари континент – у марту 2025. године најављен је нови пројекат „НБА Европа“. НБА комесар Адам Силвер и генерални секретар ФИБА Андреас Загклис представили су заједнички план за истраживање и могућност формирања такмичења у Европи.
Током 2025. године потврђено је да се поставља временски оквир, с циљем да лига стартује у октобру 2027. Операција „НБА Европа“ званично је почела у Лондону у јануару ове године, где је одржан састанак на коме су присуствовали представници неколицине највећих европских клубова – Реал Мадрида, Барселоне, Олимпије Милано, Панатинаикоса, Асвела, Бајерна и Албе. Како преноси “Атлетик”, фудбалски клубови Манчестер сити и Милан такође су заинтересовани да буду део великог пројекта.
Адам Силвер је средином јануара изјавио да би предложена НБА Европа лига “поштовала традицију европске кошарке”. Рекао је да НБА наставља разговоре са клубовима о својим плановима, који би укључивали партнерство са ФИБА, како би се створила европска лига са 16 тимова. До 12 места било би резервисано за сталне чланове, док би најмање четири била доступна тимовима који се квалификују кроз постојећа европска такмичења под ФИБА окриљем. Цена уласка, међутим, јасно показује о каквом пројекту је реч. У оптицају се помињу вртоглаве цифре од најмање пола милијарде долара па до милијарде долара по франшизи. Он је додао да разговори са медијским организацијама, спонзорима и тимовима и даље трају.
Засад, најближи су Фенербахче и Реал Мадрид. У интервјуу за “Ел Лагеро”, председник ФИБА Европе Хорхе Гарбахоса говорио је о будућности заинтересованих клубова и истакао да они у наредној такмичарској сезони неће моћи да учествују у актуелном елитном такмичењу уколико се одлуче на “промену терена”.
„Тимови који потпишу за НБА Европу следеће сезоне неће моћи да играју Евролигу. Уверен сам да ће многи велики клубови ускоро рећи ’да’ овом пројекту“, рекао је Гарбахоса.
Немања Рујевић: Отказ за Јокићевог тренера: Немачка штампа о „бомби“ у НБА
Супер на папиру
Званично, Евролига тврди да није забринута. Ипак, да ни они не седе скрштених руку док се исход НБА Европе не разјасни, говори и именовање Хесуса Чуса Буена за новог генералног директора. Посебно занимљиво у овом потезу је то што је Буено раније био потпредседник НБА за Европу, Африку и Блиски исток, што му даје дубоко разумевање стратегије НБА на Старом континенту. Још интригантније, његов избор добио је подршку тима који је најближи НБА Европи – Реал Мадрида, што сада отвара могућност да његов долазак промени ствари. Уз то, Барселона је недавно продужила уговор са Евролигом на 10 година, али, како наводе медији, присуство излазне клаузуле у уговору јасно показује да и најдугорочнији планови нису апсолутно сигурни. План Евролиге да надјача НБА је, чини се, супер, али само на папиру.
Да бисмо разумели зашто је ова прича данас толико важна, мора се вратити пажња неколико деценија уназад, када је Евролига – најпрестижније клупско такмичење у Европи – настала. Иако је континент још средином 20. века имао клупско такмичење, оригинално под окриљем ФИБА као “FIBA European Champions Cup“ од 1958. године, сама Евролига настала је услед раскола и незадовољства клубова начином управљања и ограничењима, клубови су основали нову организацију – Евролигу. Модерна Евролига основана је 2000. године у Шпанији, од стране Уније европских кошаркашких лига (УЛЕБ) и најјачих европских клубова. Они су преузели контролу над такмичењем, стварајући систем лиценци којим се гарантује место неким најјачим европским клубовима без промене кроз испадање на основу спортског резултата. Ово представља зачетак приватизоване и крајње корпоративне лиге какву данас знамо.
Деценијама је Евролига била симбол европске кошарке, а кроз спектакл “Фајнал фора” постала је један од најгледанијих спортских догађаја ван САД. НБА, с друге стране, види и огромну заинтересованост за кошарку у Европи – потенцијал од 270 милиона фанова који, према њиховом мишљењу, још увек није у потпуности искоришћен. Према проценама НБА, кошарка је најбрже растући спорт на континенту, одмах иза фудбала по популарности, у којој НБА види своје ширење и утицај. Суштина нове лиге, јасно и недвосмислено, јесте пословна стратегија. НБА више не види Европу само као извор талената, нити као површину на којој се играчи афирмишу пре него што дођу у САД. Европа је данас тржиште вредно инвестирања са огромним потенцијалом. Тако се модел који је НБА претворио у лукративну индустрију сада нуди и Европи.
“Бити други спорт у Европи, и једини који расте брже од фудбала, за мене говори о прилици која постоји да се изгради одржив посао око овог спорта”, рекао је комесар НБА Адам Силвер.
У практичном смислу, лига је ангажовала JP Morgan Chase и Raine Group као финансијске саветнике да утврде стратешку и финансијску структуру нове лиге – укључујући улазне трошкове за франшизе, медијска права, платформе ТВ емитовања и моделе дистрибуције прихода. Није тајна да НБА лига циља на огромна финансијска улагања из земаља Блиског истока како би помогла у покретању лиге.
Тренутно у НБА лиги у САД постоји правило да страни инвеститори или суверени фондови не могу имати више од 20 одсто власништва над неким тимом. То је постављено да би се задржала контрола над лигом и спречиле превелике инвестиције које би могле да утичу на њу. Међутим, говорећи о НБА Европи, Силвер је наговестио да би могли постојати другачији модели улагања, јер европски спортски системи функционишу другачије него у САД. Другим речима, ако експерименти са већим улагањима у Европи буду успешни, НБА би могла размотрити да такве праксе касније примени и у САД.
Критичари упозоравају да би улазак НБА могао да ослаби националне лиге и поремети постојећи европски спортски поредак, док заговорници пројекта тврде да би нова лига донела свеж капитал спорту који има огромну публику, али ограничену финансијску одрживост. Како пише “Политико”, кошарка је постала нова линија раздвајања у ширем сукобу САД и Европе. Главна разлика је у томе што Европа има систем са испадањем и развојем младих, док НБА има затворену лигу са сталним тимовима и великим профитом, што у Европи није у духу спорта.
Посланик Европског парламента из Пољске Богдан Здројевски упозорава да се у случају НБА Европе отвара кључно питање управљања и економске користи за Европу. Према његовим речима, постоји реална опасност да се економска вредност створена у Европи, кроз телевизијска права, спонзорства и маркетинг, преусмери ка америчким холдинг компанијама, уз губитак контроле и одговорности на европском нивоу. Посебно су проблематичне процене о изузетно високим улазним таксама за франшизе, које би могле да искључе традиционалне клубове.
НБА лига није први амерички спортски покушај да се пробије у Европи – раније је НФЛ 1990-их основао НФЛ Европа са тимовима у Немачкој, Холандији, Шпанији и Енглеској – али без успеха. Иако су Немачка и делимично Велика Британија имале добар одзив, укупна гледаност и профит нису били довољни. Лига је угашена 2007. године. Ипак, идеја НБА Европе могла би бити прави корак за ширење на европско тржиште.
Пукотина – новац
Неизбежно, средишња дилема остаје: шта би то значило за садашње европске лиге? Како оцењује Александар Стојановић, новинар и спортски коментатор, НБА Европа све више делује као реална могућност, али и као снажан притисак на Евролигу.
“НБА је из два разлога схватио да може ‘напасти’ Европу. Први је комерцијални. По њиховим проценама, око 270 милиона људи је заинтересовано за кошарку на Старом континенту. Када су схватили да на кошарку одлази само 0,5 одсто укупне вредности спортског тржишта у Европи и да скоро све остало узима фудбал, кренули су у реализацију идеје”, наводи он.
Стојановић наводи и да би нова НБА лига додатно отежала положај европске кошарке.
“Тренутно у НБА имате најбољег кошаркаша на свету из Европе – Николу Јокића. Огроман значај имају Вембањама, Дончић, Адетокумбо, а најбољи клубови тренутно су у Евролиги. Тако да, сигурно да је то притисак на Евролигу. НБА Европа би отежала положај Евролиге, а европска кошарка би добила потпуно другачији изглед”, каже он.
Што се тиче финансијског аспекта, НБА Европа нуди модел који звучи примамљиво, али захтева озбиљне обавезе.
“НБА Европа вам је као ролекс на кредит. Они ће дати тачно шта клубови морају да ураде како би били део лиге. До детаља, али уз адекватан план отплате”, каже Стојановић.
Краткорочно би, према његовим речима, највећу корист имали играчи. Уговори ће бити већи. Дугорочно, НБА ће имати највећу корист, јер ће добити другу најбољу лигу на свету под својим окриљем. Клубови би, сматра он, могли профитирати само уз снажног финансијера.
“Клубови ће бити на добитку само ако имају здравог финансијера иза себе. То ће подразумевати фондове или приватне улагаче, што је мање вероватно због огромног новца који је потребан”, наводи.
По мишљењу Александра Стојановића, НБА Европа разоткрива слабости европске кошарке и системске проблеме.
“НБА Европа показује несавршеност или недостатке Евролиге. Они су тачно идентификовали где је пукотина. Пре свега – новац. Клубовима је веома тешко да зарађују. Други проблем је сам систем. На пример, дешавају се ситуације где играчи не могу да играју за репрезентацију у одређеним периодима када се утакмице поклапају са Евролигом”, каже он.
Зато је, према његовим речима, НБА Европа позвала ФИБА да им буде партнер, а не Евролигу, са најавом да ће репрезентативна кошарка имати бољу позицију него што је сада случај. НБА Европа ће бити посебно такмичење, невезано за НБА.
Долазак НБА на европски континент последица је тога што “капитал тражи где ће се ширити, у овом случају идентификована је Европа”.
“Индустрија спорта требало би да расте 8-15 одсто годишње, са садашњих 417 милијарди долара на више од 600 милијарди долара до 2030. Слабост је што је европска кошарка много закомпликовала и систем такмичења и систем зарада”, објашњава Стојановић.
Тржиште је, истиче, свакако узбуркано. Евролига је пре неколико дана поставила новог извршног директора Чуса Буена, јер жели да се ухвати укоштац са проблемом који је очигледан. Стојановић упозорава да би Евролига имала огроман проблем уколико би највећи клубови одлучили да пређу у нову лигу. Као клуб који је тренутно најближи тој одлуци, он издваја Реал Мадрид. Барселона, додаје, има формалну сигурност у дугорочном уговору са Евролигом, али и излазну клаузулу.
Стојановић каже да би Евролига имала огроман проблем ако би отишли велики клубови, а што се српских клубова тиче, тренутно не види реалне шансе за укључивање у НБА Европу.
“НБА Европа и Евролига могу без Партизана и Црвене звезде, али кошарка не може. Мислим да су јако мале шансе да они буду део НБА Европе у скорије време. Наравно, под оним условима који се сада помињу: 12 сталних чланова на великим тржиштима, јасно дефинисана власничка структура, улагање од 1 милијарде долара”, каже.
Стојановић додаје да је питање сарадње са НБА Европом кључно и да би најбоље било разговарати са њима, али признаје да не постоји једноставан одговор. Закључује да судбина европске кошарке лежи у исходу дербија НБА и Евролиге.
“Ако НБА Европа заживи, за 10 година ћемо можда имати дерби Лондона и Рима који ћемо гледати на Јутјубу, али уз претплату. Не кажем да је то лоше, али је другачије”, закључује Стојановић.
Извор: НИН
