Наука и Никола Тесла: Човјек који је изумио будућност

Проналасци Николе Тесле помогли су да овај текст стигне до уређаја на ком га читате

„Теслу не доживљавам само као оца електричне енергије или комуникације с једног краја света на други“, каже историчар и режисер Мајкл Краус за ББЦ.

„Имао је идеје које су биле испред његовог времена – био је визионар који је дао допринос напретку човечанства.“

Али тада, крајем 1890-их, док је Тесла корачао бином њујоршког универзитета Колумбија држећи светлеће цеви у рукама како би представио свеже изумљени осцилирајући трансформатор, свет је углавном био у мраку.

„Електрична енергија је била ствар будућности и већина људи је морала да посећује места на коме је она изложена да би је видела на делу“, описује историчар Јуан Рајс Морас у књизи Никола Тесла и електрична будућност.

Али то ће се ускоро променити.

Јарка светла

Никола Тесла је рођен 1856. године у Хабзбуршкој монархији (његово родно место Смиљан је у данашњој Хрватској, а његова породица је била српска), али је као младић отпутовао ка јарким светлима њујоршке метрополе.

У Њујорк је стигао 1884. године, како би радио за славног проналазача и бизнисмена Томаса Едисона.

„Дошао је из старог света и постао један од протагониста модерног времена“, каже Краус.

Кад је крочио на америчко тло, инжењер електротехнике и машинства – и футуриста – имао је само пар центи у џепу и нацрте за летећу машину, према још једном његовом биографу, Инез Витекер Хант.

Али Теслу није прославила летећа машина.

Он је годинама усавршавао асинхроне моторе – који раде на наизменичну струју.

И стигао је у Сједињене Америчке Државе баш у правом тренутку, када се захуктавала борба за електричну енергију.

Увођење струје у свет

Свет се развијао и било му је потребно више енергије, а научници и бизнисмени су ушли у трку за проналажењем најефикаснијег начина производње и преноса струје којом би обасјали свет и покренули моћне машине.

„Постојала су два конкурентска система преноса електричне енергије“, каже Морас за ББЦ.

Борба се водила између америчког предузетника и инжењера Џорџа Вестингхауса и Теслиног шефа Томаса Едисона да би се утврдило да ли ће се за пренос електричне енергије користити наизменична струја (АЦ) или једносмерна струја (ДЦ).

Компанија Томаса Едисона је улагала у једносмерну струју, која тече у само једном смеру и путује кратким раздаљинама, при једној те истој волтажи.

Али, наизменична струја тече у разним правцима, може да се пренесе даље од једносмерне, а њена волтажа се појачава или смањује.

Будући да може да путује даље, испоручује електричну енергију на више места.

„То вам је као да поредите запрежна кола са млазњаком“, рекао је Теслин биограф Марк Сајфер за ББЦ-јев историјски подкаст Сведок.

Кад је Тесла стигао у Њујорк, већ је имао „млазњак“ у џепу – експериментисао је са наизменичном струјом док је радио у Европи и направио први асинхрони мотор 1883. године.

Али будући да је Едисон инсистирао на преносу једносмерне струје, њих двојица су се разишла и ускоро је Вестинхаус купио права на патент за Теслин систем трансформатора и мотора наизменичне струје.

Теслин дизајн је успео да исплативо пренесе електричну енергију на велике удаљености и у употреби је и данас.

Тесла као забављач

„Ми и даље користимо наизменичну струју, а процес производње и преноса електричне енергије и даље се заснива на Теслиним идејама“, каже за ББЦ Ивана Зорић, кустоскиња Музеја Николе Тесле у Београду.

И заиста, Теслин систем је и даље водећи метод производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, а многи данашњи електрични уређаји ослањају се на још један његов изум.

„Асинхрони мотори били су веома иновативни у то време, а данас се и даље користе у индустрији, многим кућанским апаратима – чак и у електричним моторима“, каже Зорић.

Он је 1891. године изумео Теслин калем, уређај који емитује прелепе летеће снопове електричне енергије, у покушају да пренесе електричну енергију бежичним путем.

А они су и даље у употреби у радио и телевизијским уређајима и другој електронској опреми.

Две године касније, Тесла и Вестингхаус су освојили конкурс за осветљавање Светске изложбу у Чикагу којом је обележена 400. годишњица од доласка Кристофера Колумба у Америку и Тесла је постао суперзвезда.

„Кад су људи схватили снагу његовог изума, Тесла је добио посао изградње електране на Нијагариним водопадима“, каже Зорић.

Била је то прва хидроелектрана на свету и Тесла је поседовао девет од тринаест патената који су коришћени за њену изградњу.

„Људи су знали ко је фантастични господин Тесла и он је то користио“, каже Морас.

Ускоро је отворио властиту лабораторију и почео да експериментише са бежичном комуникацијом и преносом енергије.

Отворио је врата јавности, демонстрирајући умешно разумевање употребе спектакла, према Морасовим речима.

„Покушавао је да прода властиту јединствену визију ове врсте бежичног света и слободне енергије, а себе је представљао као човека који ће моћи да донесе ту будућност.“

Али за експерименте му је био потребан новац, који је успео да обезбеди почетком 1890-их од америчког финансијера Џеј Пи Моргана и почео је да гради торањ за бежично емитовање у свет на Лонг Ајленду.

Његов велики циљ био је да обезбеди свету бежичну видео и гласовну комуникацију, где би информације биле доступне свакоме и свуда.

Али Морган је потом повукао подршку.

„Нажалост, његов највећи сан, међународни систем снабдевања људи електричном енергијом и комуникационим системима није се остварио зато што он још није стигао до тога или технологија још није стигла до тога“, каже Краус.

Тесла је наставио да ради на разним пројектима, али су му често недостајала средства и многе његове идеје остале су само у белешкама, јер није разумео да су наука и инжењерство крајње колаборативни процеси који укључују много људи.

„Тесла је починио кардиналну грешку. Он је заиста мислио да је он једини који може да оствари електричну будућност.

„Није га занимала сарадња и рад са било ким другим“, каже Морас.

Постао је славан као ексцентрик, човек опседнут фобијом од бацила, чије су спекулације о комуникацији са другим планетама биле нашироко критиковане.

Теслина смрт

Тесла је умро 1943. у њујоршкој хотелској соби у којој је провео последњу деценију живота.

„Током 1951. године, Теслине личне ствари послате су у Београд, у Србију, захваљујући напорима његовог сестрића“, каже Зорић.

Четири године касније, у Београду је отворен Музеј Николе Тесле, а њега и даље сваке године посећују хиљаде људи.

Он привлачи и стотине истраживача, јер чува 160.000 Теслиних докумената, међу којима су различити планови, скице и фотографије.

И иако су Теслине архиве доступне на интернету, већи део његове приватне својине и даље је у трезору, јер музеј нема довољно изложбеног простора.

„Ми сада чувамо Теслин кревет, фрижидер, гардеробу, 13 његових одела, 75 кравата, више од 40 његових рукавица, између осталог“, каже Зорић.

„Надамо се да ћемо моћи да изложимо све то једном кад добијемо више простора“, додаје она.

Те 1956, годину дана након што је музеј отворен, јединица за мерење снаге магнетног поља названа је по Тесли.

Улице, школе и аеродром у Србији носе његово име, а и у Србији и у Хрватској Тесла се налази на новчаницама и кованицама.

Славни амерички произвођач електричних аутомобила назван је по овом проналазачу 2018. године, а Спејс икс је лансирао аутомобил Тесла роудстер на Марс на ракети Фалкон.

Али шта би Тесла рекао на нашу будућност?

„Претпостављам да би Тесла данас рекао да је човечанство више усредсређено на удобност него на будућност и проблеме које она може да донесе“, каже Зорић.

Петра Живић

Извор: ВВС на Српском