Velika bela ajkula polako pliva prema čamcu i penje se na specijalizovani hidraulični lift. Privučena mamcem, usta ajkule su zakačena i pliva prema čamcu kao da „učite psa da hoda na povodcu“, kaže Bob Hueter, glavni naučnik u OCEARCH-u, neprofitnoj organizaciji specijalizovanoj za praćenje ajkula. Kada ajkula uđe u čamac, „to je kao da je ušla u pit stop na trci formule“, kaže Hueter. Jedan naučnik joj u usta ubacuje crevo sa hladnom morskom vodom, dok drugi vezuje konopac za njen rep kako bi sprečio da se životinja povredi. Za oko 15 minuta, istraživački tim sprovodi desetak procedura: mere je, rade ultrazvuk i uzimaju uzorak krvi, mišića i sperme za različite istraživačke projekte.
Rad je deo napora OCEARCH-a da proučava velike bele ajkule zapadnog severnog Atlantika, populaciju manje proučavanu od drugih u svetu.
Dve mlade velike bele ajkule označene na ovaj način, Sajmon i Džekil, nedavno su postale poznate zahvaljujući objavi na društvenim mrežama u kojoj se navodi da je par putovao zajedno više od 4.000 milja duž severnoameričke obale Atlantika. Ljudi su počeli da se pitaju da li ajkule mogu da razviju prijateljstvo, ali situacija nije tako jednostavna. „Prijateljstvo podrazumeva emocionalnu vezu. Ne radi se o tome“, kaže Janis Papastamatiu, biolog sa Međunarodnog univerziteta Floride koji nije uključen u projekat; „Ajkule ne stvaraju emocionalne veze jedne sa drugima. Većina životinja ne stvara.“ Ove ajkule možda nisu „prijatelji“, ali ne postoje prethodni zapisi o tome da su dve ajkule tako dugo putovale zajedno. To navodi naučnike da se zapitaju šta bi to moglo da otkrije o misterijama migracija ajkula.
Čudan slučaj Sajmona i Džekila
Dva maloletna mužjaka (svaki između 10 i 15 godina i dugački skoro 2,5 metra) prvi put su označena na obali Džordžije u decembru 2022. godine. Oznake prenose podatke putem satelita kada jedna od ajkula izroni, što omogućava istraživačima i javnost da prati kretanje životinja u realnom vremenu. U proleće, ajkule migriraju na letnja hranilišta. Salvador Jorgensen, morski ekolog sa Državnog univerziteta Kalifornije, objašnjava da ajkule koje proučava u istočnom Pacifiku dolaze i odlaze iz „kafea bele ajkule“, udaljenog mesta u Pacifiku između Donje Kalifornije (Meksiko) i Havaja gde ima dosta ribe i lignji. „Mnogi mužjaci imaju veoma slične migracione rute i cikluse, ali putuju odvojeno“, kaže Jorgensen.
Kada su Sajmon i Džekil stigli na Long Ajlend, istraživači su primetili da su njihove putanje bile izuzetno slične. Potom su stigli u Novu Škotsku, „praktično istog dana“, kaže Hueter, što je čudno ponašanje za velike bele ajkule. „Seli smo i rekli: „Šta se ovde dešava?““
Iako se radilo o jedinstvenom događaju, tako duga slična ruta za dve ajkule je značajna. „Ovo nije ubrzan snimak“, objašnjava Papastamatiu. „Ako vozite auto, a drugi automobil je 200 metara iza vas sve od Floride do Njujorka, vi putujete zajedno.“
Velike bele ajkule su društvene?
Velike bele ajkule se tradicionalno smatraju samotnjacima, ali istraživači veruju da mogu da pokažu neka društvena ponašanja poput drugih vrsta ajkula. Pošto ribe ne pokazuju brigu, bar ne na očigledan način, kao što je nega ili briga o mladima, istraživači njihove društvene veze određuju merenjem zajednički provedenog vremena. Jedno istraživanje je pokazalo da veze koje stvaraju bele ajkule nisu slučajnost, dok je druga studija otkrila da nekad ostaju blizu dok love kako bi imale koristi od ostatka hrane nakon ubijanja. Ako bi se nešto slično dogodilo sa Sajmonom i Džekilom, „to bi bio prvi put da imamo dokaze da velike bele ajkule zaista putuju na ova mesta zajedno.“
Jorgensen veruje da možda postoje i drugi razlozi zbog kojih je par sledio isti put. „Da li ove dve ajkule prate slične znake iz okoline i instinktivne impulse, koji bi mogli da dovedu do paralelnog kretanja?“
Heuter objašnjava da se ajkule rukovode faktorima kao što su temperatura morske vode, količina dnevne svetlosti i mrestilišta određene vrste plena. Oni su i ranije putovali ovim rutama, „pa znaju put“, kaže on.
Braća?
Postoji još jedna mogućnost. Istraživači sprovode genetsko testiranje kako bi otkrili da li su Sajmon i Džekil povezani. „Ako bih morao da se kladim, kladio bih se na to da nisu braća, nego da je to neobično sinhronizovana, skoro slučajna jukstapozicija ovih životinja koje prate normalnu rutu na sever“, kaže Heuter.
Međutim, ako rezultati otkriju da su Sajmon i Džekil braća, to bi moglo „uneti revoluciju u perspektivu odnosa između braće i sestara kod ovih životinja“, dodaje on.
Čak i ako su u srodstvu, ajkule ne moraju da putuju zajedno. Obojica bi jednostavno mogla da slede slične instinkte. Bez obzira da li Sajmon i Džekil namerno putuju zajedno, njihova zajednička ruta otkriva nove tajne o tome kako ovi predatori lutaju morima.
Izvor: Nacionalna geografija Srbija