У чланку «Насртај на светињу» објављен у «Фигару» од 12 јуна 1970, велики хришћански филозоф Габријел Марсел стаје у одбрану Његошеве капеле.
О Његошу пише: «Он је, вјероватно једини у модерно доба, током свога кратког живота (1813–1851) сједињавао у себи троструку улогу владара, владике и пјесника… Он је, изнад свега аутор два велика спјева: Луче микрокозма и Горског вијенца који су данас за Црногорце и све Србе, чак и оне необразоване, исто што и Дантеова Божанствена комедија за читав италијански народ. Ова велика дјела чији превод на француски треба жељети да се оствари, имају истовремено национални, хришћански и космички карактер».
Након тога износи своје запрепашћење што се уопште разматра могућност рушења капеле, јер тиме се «руши изричито изражена воља човјека који је, и то са изузетним сјајем, осликавао саму душу Црне Горе». У финишу чланка апелује: «Нека буде дозвољено нама Французима да се обратимо Југословенској влади, тачније Предсједнику Титу лично, да бисмо изразили жељу да се он, неоспорним ауторитетом којим располаже, супротстави једном науму која представља право скрнављење».
