Максим Ивановић, драги ми пријатељ, рођен у Kаиру, вјенчан у цркви Светог Ђорђа у Подгорици, живио је и радио као поштански службеник у предратном и послератном Београду. Максим је имао обичај да црвеном оловком подвлачи наслове у новинама. Под новинама се у то доба као прва подразумијевала „Политика“. Максим је читао „Политику“ и у њој подвлачио углавном по пар наслова који би му се из ко зна којих разлога учинили значајним.
Једног дана у Kичевској број 6. на столу испред Максима налазила се „Политика“ са великим насловом на првој страни. Никада раније нијесам видео тако велика слова. Максим је подвукао црвеном оловком чак и тај енормно нападан наслов који је гласио: „Титова Југославија најстабилнији политички систем на свијету“ – Стане Доланц.
Отворио сам празнични број „Политике“ и прелиставајући га негдје при крају, можда ту око 80. стране под вијестима из провинције наишао на нов, готово непримијетан наслов подвучен Максимовом црвеном оловком. Гласио је „Жена ујела мужа и побеснела?“
Овим насловима је по значају припало одређено мјесто у новинском ступцима. Један се односио на свјетске размјере и државу, други на бизаран локални догађај. Максим је као страствени читалац из свог угла забиљежио један датум, један дан, један одраз времена.
Максим није дочекао да види како се најстабилнији политички систем на свијету распада у парампарчад. За судбину побијешњеле жене из провинције мало се ко интересовао ваљда због знака питања који се налазио иза наслова.
Kао што се у животу нижу догађаји битни и небитни, глобални и локални, озбиљни, чудновати, смијешни, провокативни, бизарни, тако се и у новинама нижу извјештаји о њима.
Максим ми је пао на памет када сам у јутрошњим „Вијестима“ прочитао наслов и поднаслов који спајају два апслоутно различита догађаја. Новине су у један наслов упаковале „Молебан за светињу брака и очување породице“ и „Монтенегро прајд“ илити Геј параду илити дефиле ЛГБТ популације. Двије друштвене контрадикторности су сучељене под једним насловом.
Молебани постоје дуже од хиљаду година. Одржавају се поводом црквених празника, слава, датума оснивања храмова, значајних државних догађаја, народних недаћа и молитви за њихово ублажавање и превазилажење. У молебанима учествују вјерници који се читајући молитве обраћају Богу.
ЛГБТ заједница које своје наступе назива парадама поноса у нашем друштву је неупоредиво краће присутна. Упознали смо је такорећи однедавно. И нека се јавила да је ту међу нама. И нека смо је упознали. Свима у држави треба дати права и обезбиједити слободу избора. ЛГБТ заједница се поноси својим опредјељењима и то жели ставити до знања јавности. Што да не. У својим наступима ЛГБТ заједница се обраћа сама себи, окружењу и потенцијалним гледаоцима своје параде поноса. С пуним правом је одабрала такозване циљне групе. Не треба забрањивати ЛГБТ заједници да анимира сваког ко је заинтересован да учествује и подржава такве животне узоре.
Међутим овдје нијесу проблем ни молебани ни геј параде ни мотиви под којима се одржавају. Проблеми настају када се ти догађаји повезују и преко њих траже и најављују могући конфликти њихових учесника. Спајајући та два по свему различита и идејно супростављена догађаја у исти наслов, поднаслов и текст „Вијести“ не само да праве велику штету укупној заједници већ и доказују како се срозава углед јавним гласилима у начину извјештавања.
Ова два најављена догађаја несумљиво заслужују своје мјесто у новинама. „Вијести“ су могле информацију о Монтенегро прајду објавити на својој насловној страни највећим расположивим словима а о Молебану на рецимо презадњој страни неупадљиво малим словима. Могле су их нагласити не само мјестом и величином слова, већ и обимом текста. Нико не би имао право да се љути. Могло је бити и обрнуто. Нико не би имао право да се љути. Могле су „Вијести“ или један или оба догађаја игнорисати због мањка новинског простора. Нико не би имао право да се љути. Нажалост “Вијести” су изабрале најгору опцију. Подвеле су под исти наслов и у истом тексту обрадила два сасвим различита скупа доводећи у везу њихове учеснике.
Опасно је извлачити ријечи из контекста али је можда још опасније два различита догађаја стављати у исти контекст. У оба случаја појављују се опасни наслови који представљају мамце за сукобе.
Остаје нејасно зашто је екипа „Вијести“, дана 05. 10. 2022., у 06:45 часова објавила провокативан, непотребно свађалачки и егзибиционистички текст у коме је спојила Молебан и Геј параду. Чему? С којим циљем?
„Вијести“ би убудуће требале да озбиљно поведу рачуна о политици одабирања наслова и спајању садржаја, о слиједу околности а посебно о конфронтирању и преплитању друштвених феномена који могу довести до сукоба.
Ранко Рајковић
