Александар Раковић, напирлитани кокот, сада већ идеолошки извитопереног и штеточински оријентисаног Српског света, је у интервјуу за „Балкан инфо“ обзнанио новост: ко је, у ствари срушио Ђукановића 30. августа 2020. године!? Погађате, Ђукановића је срушио лично он!? По Раковићу, дакле, Ђукановића нису срушиле литије, стотине хиљада људи на њима, Митрополит Амфилохије са владикама и свештенством, десетине и стотине интелектуалаца, међу којима је било и грађана неправославне вјероисповијести.
Раковић је за „Балкан инфо“ устврдио да је Ђукановића срушио он са својим окружењем, и навео: „Да, није било нас, тих победа не би било“!?! Елем, којих то „нас“, није тачно објаснио да знамо све те „побједничке“ кловнове накнадне памети !??
Којих „њих“, када је општепознато да је учешће Раковића у рушењу Ђукановића било равно нули!? Тачније, ефекат Раковићевог рада није био већи од прегалаштва гоњења гусака по задимљеном дворишту. Али, авај, то што је био ништаван у вријеме литија не спрјечава га да очајно ускликне: „Ја, покушавам јавности објаснити шта се десило у Црној Гори, јер има оних који су крили шта, се дешавало 2020. године“!?
Крили, вели!?
Потом објашњава „ко је крио његове заслуге“, рекавши да су то били: „сепаратистички кругови Митрополије црногорско приморске, који и даље лажу“!? Ето, пронашао је „сепаратисте у Митрополији“ који „оспоравају величину“: ништавног, будаластог и самољубивог кловна Раковића, и још лажу!? Устврдивши: „просто не могу да вјерујем да има људи који тако злоупотребљавају српску мантију“, Раковић је прстом указао на оца Гојка Перовића, рекавши да Гојку Перовићу „ствара нелагоду када му се каже да је српски свештеник“, наводећи као доказ неку ТВ емисију. А затим ликује, рекавши: „То је онај што је био ректор на Цетињу, па је смењен, па дошао у Подгорицу,…, то су они који не поштују Србију“!? Тиме је Раковић потврдио да су идеолози Српског света били за прогон и деградирање елитног свештеника Митрополије, оца Гојка.
Потом је Раковић публикуму објаснио како је било „јако тешко у том моменту раскринкати ту групу, која је била немилосрдно спремна да погазе оно што су људи (мисли на себе и окружење, оп. а.): осмишљали, спремали, радили на томе и успешно привели крају“!? Затим је утврдио да, упркос „сепаратистичким структурама Здравка Кривокапића и Гојка Перовића“ који су одстрањени (захваљујући Раковићу и његовом кругу, изгледа(!?), оп. а.), Раковић указује и на друге свештенике Митрополије коју морају бити кажњени тако што ће бити „под лупом“!?
У том смислу каже: „Остали свештеници Митрополије (сепаратисти, аутономаши, оп. а.) морају да се покају и рехабилитују, то покажу својим делом, не може то брзо,…, треба вријеме за које ће се покајати, па да их видимо, пратимо“!? Укратко, да се најбољи свештеници Митрополије покају и да се прате, па да се види да ли су достојни да даље буду свештеници!? Лудило, зар не? Тако долазимо до факта да се Раковић претворио у инквизитора, који оптужује свештенике, предлаже казне, прогоне, праћења, под изговором да су они „црквени сепаратисти и аутономаши“. И одмах се поставља питање, послије ових излива мржње и сијања екстремизма, због чега патријарх Порфирије није позвао на разговор Александра Раковића и васпитно му, уз уши „залијепио шамар преко стола“!? Или, зашто Патријаршија није на ово оштро реаговала и рекла суманутом Раковићу да не манита и да „затвори губицу, јер није вриједна заната“!? Јер, овакве халуцинације, које трују медијски простор, могу нанијети несагледиве посљедице угледу СПЦ и Патријаршије, због нереаговања. У ствари, већ су нанијеле, што ће вријеме показати!
Што се тиче рушења Ђукановића, улога Александра Раковића је била максимално деструктивна: стално „набацивање лопте“ Ђукановићевом идеолошком кругу, што је употребљавано за борбу против литија!? За рушење Ђукановића, Митрополит Амфилохије је спровео литије, које су биле одраз јединства православних Срба и Црногораца, јер се само тако могао срушити стари режим. За то вријеме, Раковић је својски радио на разбијању јединства православних Срба и Црногораца што је значило директну и експлицитну подршку Ђукановићу у прогону Цркве.
А то је радио сталним вријеђањем Црногораца, што и сада ради, као и тезама да они Срби који не гласају ДФ, уопште нису Срби!? Дакле, и Србе у Црној Гори Раковић дијели на подобне и неподобне, а не само свештенике. Зато није ни чудо да сада попут Понтија Пилата „пере руке“ и покушава да себе лажно представи рушитељем Ђукановића 2020. године, мада је очито да је Раковић и тада и сада, био и остао, спољни сарадник Ђукановићевих идеолога, с којима „руку под руку“ игра исто антисрпско и антицрногорско коло. Осим што је од Српског света направио бизарну Преторијанску идеолошку гарду шефа режима у Београду, Раковић је као перјаница тога „Света“ сво вријеме био тврди савезник Ђукановићевог режима, а сада је: невјешто прикривени савезник и слуга Ђукановићевих пропагандиста.
Раковићев циљ је и даље разбијање православног јединства, које је срушило Ђукановића, прогон свештеника који су бесједама Ђукановића „на нос побили“ и враћање Црне Горе у воде гдје ће Ђукановићеви пропагандисти ефектно одрадити свој посао планирања и спровођења крвомутње у друштву.
А што се тиче оца Гојка Перовића, више је у рушењу Ђукановића значај имао било који: само један говор или једна бесједа оца Гојка, него све што је икад изговорио и урадио Александар Раковић и сви дивљаци „Српског света“, који су идеолошки манити попут њега. По ономе што је говорио, да се Раковић пита: православни свештеници у Црној Гори би опслуживали само подобне Србе, оне који гласају ЗБЦГ, а осталим Србима и Црногорцима би била затворена врата православних цркви, право испред носа“. Или није тако „Српски свете“? Хајте да вас чујемо, прије него што вам пресудимо! Мада, можете да се покајете, па ћемо да вас пратимо кроз вријеме, да видимо може ли вам се бар нешто опростити.
За портал „Журнал“: Војин Грубач
