Benedikt XVI, Jozef Racinger, penzionisani rimski papa i bivši poglavar Katoličke crkve, preminuo je danas u manastiru Mater Ecclesiae u Vatikanu, zbog višegodišnjeg postepenog slabljenja organizma.
Bio je poglavar katoličke crkve posle sv. Jovan Pavle II, od 2005. do 2014. godine, kada se odrekao papskih dužnosti. Ispod su neki od njegovih najupečatljivijih citata.
Religija i sekularna država
„Uveren sam u unutrašnju snagu vere. Postoji vekovna ideološka agresivnost, koja može da zabrinjava. Sekularizam više nije onaj element neutralnosti koji otvara prostore slobode svima. On počinje da se transformiše u ideologiju koja nameće sebe kroz politiku i ne daje javni prostor katoličkoj i hrišćanskoj viziji, koja time rizikuje da postane čisto privatna i suštinski osakaćena stvar.
U tom smislu, postoji borba i moramo braniti versku slobodu od nametanja ideologije koja predstavlja sebe kao jedini glas racionalnosti, dok je umesto toga samo izraz izvesnog racionalizma.Pravi sekularizam je sloboda veroispovesti. Država ne nameće veru, već daje slobodan prostor religijama sa odgovornošću prema građanskom društvu, pa samim tim i dozvoljava ove religije da budu činioci u izgradnji društvenog života“.
Crkva
„Današnji čovek je višestruk. Veoma je različit u Latinskoj Americi, Africi ili Aziji. A čak i među nama postoje društvene klase sa različitim pogledima na svet. Ali istina je da je hrišćanstvo teško razumeti u današnjem svetu, posebno u zapadnom svetu: Američki i evropski.
Na intelektualnom nivou, konceptualni sistem hrišćanstva izgleda veoma udaljen od savremenog jezika i načina gledanja. Dovoljno bi bilo pomisliti samo na reč ‘priroda’: kako je ona promenila svoje značenje! Moramo , bez sumnje, učinite sve što je moguće da se ovaj konceptualni sistem prevede tako da se pojavi prava suština hrišćanstva. Što se može opisati kao priča o ljubavi između Boga i ljudi. Ako ovo razumete jezikom našeg vremena, ostalo će pratiti.“
Bog
„Bog je veoma marginalizovan. U političkom životu deluje gotovo bezobrazno govoriti o Bogu, kao da je to atak na slobodu onih koji ne veruju. Politički svet sledi svoje norme i puteve, isključujući Boga kao nešto što veruje. ne pripadaju ovoj zemlji. Tako je i u svetu trgovine, ekonomije i privatnog života. Bog stoji po strani. Umesto toga, čini mi se da je potrebno ponovo otkriti, a sile su tu, da je potrebno i političkoj i ekonomskoj sferi moralna odgovornost, odgovornost koja dolazi iz ljudskog srca i, na kraju krajeva, ima veze sa prisustvom ili odsustvom Boga. Društvo u kojem je Bog apsolutno odsutan uništava samo sebe.“
Seksualnost i porodica
„O homoseksualnosti moramo reći dve stvari. Pre svega moramo imati veliko poštovanje prema ovim ljudima, koji takođe pate i koji žele da nađu svoj pravi način života. S druge strane, stvaranje pravnog oblika jedne vrste istog -seksualni brakovi ne pomažu baš ovim ljudima. Zato negativno ocenjujem izbor koji je napravljen u Španiji. Uglavnom zato što je destruktivan po porodicu i društvo. Zakon stvara moral ili oblik morala, pošto obični ljudi obično veruju da zakon kaže da je i moralno dozvoljeno.
A ako tu zajednicu ocenimo kao manje-više ravnopravan brak, imamo društvo koje više ne priznaje specifičnost ili temeljni karakter porodice, odnosno pravo biće čoveka i žena čija je svrha da pruži kontinuitet – ne samo u biološkom smislu – čovečanstvu.Zato izbor koji je napravljen u Španiji ne donosi stvarnu korist ovim ljudima: jer na taj način uništavamo osnovne elemente pravnog poretka. .“
Islam
„Islam je pre svega višestruk, ne može se svesti samo na terorističke ili umerene sfere. Postoje različita tumačenja: suniti, šiiti itd. Kulturološki je velika razlika između Indonezije, Afrike ili Arapskog poluostrva, a možda i islama. sa evropskom specifičnošću se formira koja prihvata elemente naše kulture.U svakom slučaju, čvrsta vera muslimana u Boga je za nas pozitivan izazov, svest da smo svi pod Božijim sudom, zajedno sa određenim moralnim nasleđem i poštovanjem. jer neke norme koje pokazuju da su veri da bi živeli potrebni zajednički izrazi: nešto što smo donekle izgubili.
S kritične strane, potrebno je razumeti i kulturološke slabosti religije koja je previše vezana za knjigu koju smatra bukvalno inspirisanom. , sa svim opasnostima koje iz toga proizilaze. Religiji kojom vlada teokratija možemo ponuditi koncept verske slobode, odnosno neodvojivosti državne vlasti od religije. Mogli bismo im pokazati da Bog, koji čoveku ostavlja više slobode, nudi nove prostora čoveku i njegovom k kulturni razvoj“.
Izvor: Danas
