Кретање цијена сирове нафте на глобалном тржишту подсјећа на ситуацију са којом се свакодневно суочава болесник којим има срчаних проблема. Док нема спољних стресова, он нема проблема, али свака секирација доводи до нове тахикардије, убрзаног рада срца и прединфарктног стања за европске економије, које глуме да се не налазе у рецесији
Вриједност “црног злата” у посљедње двије године варирала је у опсегу од 70 и 125 долара по једном барелу. Нажалост, много је спољних фактора који утичу на кретање цијена овог енергента. Први – закон понуде и потражње. Други – стање у ком се налази Кина као највећи потрошач. Трећи – уведене санкције које су пореметиле ланце снабдијевања. Четврти – лов у мутном, односно покушај великих играча, рафинерија, да искористе хаос у свијету како би остварили екстрапрофит.
Посљедњих неколико мјесеци присутан је још један, а то је хладноратовски сукоб САД и чланица нафтног картела ОПЕК плус. У интересу Русије и Саудијске Арабије је да се цијена “црног злата” креће око 90 долара. Москви је то неопходно како би могла финансирати рат у Украјини, а Ријаду како би закрпио неке буџетске рупе направљене у неком претходном периоду. С друге стране, САД не одговора висока цијена горива због страха од уласка у рецесију, а поготово у предизборној години.
Москва и Ријад су смањивали производне квоте како би изазвали несташицу и раст цијена, док је у Америци, Гвајани и Бразилу дошло до историјског раста производње како би се ти мањкови колико-толико компензовали. И то је некако држало цијену барела између 85 и 90 долара.
А онда је дошло до потпаљивања фитиља на Блиском истоку, између Израела и Палестинаца. Иако се у први мах очекивало да ће он погурати цијене у небо, барел на више од 100 долара, до тога ипак није дошло, јер је дошло до пада тражње, али се показало и да привредни опоравак Кине након “ковид” закључавања неће ићи баш предвиђеним темпом.
Резултат тих кретања довео је до тога да је цијена једног барела пала на око 72 долара. Почело се то осјетити и приликом куповине горива на домаћим пумпама. А онда нови шок. Јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, појачали су своје нападе на бродове у Црвеном мору у знак одмазде због израелске војне операције у Гази.
Ови напади импровизованим дроновима и ракетама приморали су неке од највећих свјетских бродских и нафтних компанија да обуставе транзит кроз ово подручје. Опет тахикардија и разлог за нову главобољу. Закључак – док год се свијет налази у полудиригованом хаосу, док велики нафтни играчи остварују рекордне профите и не засите се – летјеће перје и ракете.
Вељко Зељковић
Извор: Глас Српске
