„Ма то је тај балкански менталитет!“ – реченица је коју смо сви макар једном изговорили (или барем помислили) када смо се нашли у некој чудној или неугодној ситуацији у нашој или некој од земаља региона, правдајући тиме поступак или ситуацију друге особе. Шта је заправо менталитет, које су то основне карактеристике појединих народа и због чега се балкански чешће користи као негативан пример?
Менталитет је оно што један народ чини изнутра, његове дубоке структуре свести које су у својој основи постојане и стабилне, а које осликавају спој различитих историјских епоха. Међутим, руски социолог Максим Рудњов истакао је да су људи различитих националности на једној територији више слични међу собом, но што се разликују: становници европских држава по вредностима блиски су једни другима, а разлика се огледа у преовладавању једне у односу на остале вредности, док у односу на становнике других континената постоје драстичне разлике.
Комбинација менталних, емоционалних и културних карактеристика, као и вредности особе или групе, a често и читавог народа чине менталитет. Сама реч „менталитет“ потиче од латинског mentis – душа, дух, ум. Верује се да је овај термин први пут у историји употребио француски етнолог и антрополог Лусијен Леви-Брул 1910. године, упоредивши размишљање модерних људи и представника примитивног племена: „примитивни менталитет“ се толико разликовао од „модерног“ да му је научник дао посебно име. Иако још увек не постоји јасна и јединствена научна дефиниција менталитета, истраживачи не дижу руке, већ настављају да проучавају овај феномен.
Како се разликују менталитети различитих држава света
Јапан, као острвска земља, често је на мети цунамија, земљотреса и тајфуна, а управо са овим географским и климатским условима обично се повезују и њихове националне црте, односно ове природне непогоде донекле и одређују њихов менталитет управо супротним реакцијама: Јапанци су изразито мирни, љубазни и брижљиви једни према другима „захваљујући“ многим непогодама које преживљавају, јер једино на тај начин могу опстати као нација. Њихова свест о томе да су сви они јединке једног друштва, рађа љубазност и свест о томе да су сви једнаки.
Русија
Већина стереотипа који се везују за руски народ такође су условљени географијом ове земље, а конкретно – њеним габаритима. Управо отуд и популарни израз „широка руска душа“. Ипак, управо због својих габарита, Русија је и земља контраста, па се тако могу уочити крајности попут екстремне побожности и потпуне безбожности, гостопримство и потпуна изолација и нетрпељивост према људима, практичност и потпуна незаинтересованост за било какво побољшавање и поједностављивање процеса.
САД
О националном карактеру Американаца такође постоји прилично јединствено и устаљено мишљење – становници Америке су велике патриоте, дубоко убеђени о савршенству своје земље и њеној изузетности. Поред ових основних, ту су и квалитети попут слободе, једнакости и дружељубља који одликују амерички народ.
Скандинавске земље
Скандинавске земље из године у годину налазе се на самом врху спискова најсрећнијих земаља света, а разлог томе јесте задовољавање малим стварима. Сагласно томе, неке од кључних вредности скандинавског народа јесу једнакост, скромност и захвалност, а њихов циљ није бољитак за појединца, већ за читаву нацију.
У Шведској, на пример, постоји још један концепт који карактерише умереност и довољност у свему – „лагом„. Ова реч потиче из доба Викинга. Лагом се и данас сматра најважнијом националном особином Швеђана и односи се на умереност у свим областима потрошње – од хране до природних ресурса.
Западна Европа
Становнике европских земаља одликује љубав према традицији и народним обичајима, па је тако за Италијане део културног наслеђа и „bella figura„ односно остављање доброг утиска на друге, док су главне одлике немачког менталитета добра организованост, поштовање закона и принцип „ред, рад и дисциплина“.
Балкан
Када је реч о балканском менталитету, он је веома специфичан. Бурна историја у којој је Балкан практично буре барута, довела је до тога да се о локалном менталитету нажалост чешће говори у негативном, него у позитивном контексту, те се балканском менталитету радије приписују неконзистентност, непромишљеност и крутост у размишљању. Иако све ове особине јесу доминантне на нашем подручју, оне нису једино што краси Балканце – Балканци су и мудри, издржљиви и са сјајним смислом за хумор, а управо су ове особине у најизазовнијим временима балкански народ очували од потпуног истребљења.
