Ћирилично писмо обиљежило је духовност, културу и посљедњих више од 11. вјекова историје већине словенских народа, казао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије поводом отварања десетог фестивала „Ћирилицом“. Истакао је да његовати ћирилицу, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи.
На тргу између цркава у старом граду Будве отворен је десети, јубиларни фестивал ,,Ћирилицом“. Током наредне три седмице, фестивал ће кроз књижевност, позориште, музику, оперу, ликовну умјетност понудити једно од најобухватнијих издања до сад кажу организатори. Са отварања је поручено да је ,,Ћирилицом“ фестивал на којем се сусрећу памћење и нове идеје, увијек отворен према различитим културама, различитим погледима и уметничким изразима.
На отварању су говорили предсједник Општине Будва Никола Јовановић, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уредница фестивала Мила Баљевић и директор и главни уредник фестивала Радомир Уљаревић. Програм овогодишњег фестивала почео је промоцијом књиге “Ћирило и Методије, who are you”, Јордана Плевнеша, док је у цркви Санта Мариа ин Пунта отворена изложба „И би слово“ умјетника Миливоја Бабовића.
„Овим свештеним писмом писане су најљепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење свијета као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство. Ћирилица обједињава личности који су својим стваралаштвом обиљежиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски“, казао је Јоаникије.
Казао је да ћирилица није само писмо пребогате српске књижевности већ открива и дугу непрекидну путању правне науке.
Митрополит Јоаникије: Ријеке крви фундинских јунака однијеле у неповрат међуплеменску омразу
„Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине. Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије. Њена писмена заблисташе у гиздавој Венецији одкуда својом духовном свјетлошћу обасјаше све српске земље трудом и иждивенијем знаменитог српског штампара Божидара Вуковића Подгоричанина. У вријеме злогласног турског ропства, овим писмом се храбрише и тјешише свештенослужитељи и монаси, по српским манастирима, учећи ћирилици своја духовна чеда, да би се научила хранити се и кријепити словом истине и сваком ријечју која излази из уста Божијих. (Мт. 4,4)“, казао је митрополит.
Истакао је да је ћирилица је за непуних 12. вјекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просветљења.
„Уза све науке и вјештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вјековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи. Овдје се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умјети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз вријеме потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас“, казао је он.
„Дивећи се великом прегалаштву и труду главних носилаца монументалног Фестивала ћирилицом, пјесника Радомира Уљаревића и вриједног културног дјелатника Миле Баљевић, благосиљајући њихов труд, и свих оних који су им помагали да се ова већ традиционална културна манифестација одржи и развије, најсрдачније честитам њеним организаторима десетогодишњи јубилеј, са жељом да постигну пуни успјех и још енергичније наставе свој плодоносни рад“, закључио је митрополит.
Извор: РТЦГ
