ДПС-овски медији се својски труде да јавном причом деградирају све оно што их је побједило на изборима 30. августа , а на првом мјесту Српску Православну Цркву. Једно од најбучнијих средстава је њихово прослављање ”Белведера” као мјеста гдје се ”јуначки” и ”часно” бранила Црна Гора од ”окупатора”. Као: кренула ”црква Србије” да ”обешчасти” Цетињски манастир, а ”храбри и часни” Црногорци се испријечили на ”Белведеру”. А онда је институција ”друге државе” употребила хеликоптер и, наравно ”нечасно” извршила своју намјеру. А ”Белведер” остао ”чиста образа”… и отишао у ”легенду”. Топоним гдје су гореле гуме провјерено и недвосмислено зове се другачије, али циљ организатора и пропагатора ”Белведера” је да све добије епске и историјске конотације и успоредбу са неким прошлим догађајима. Међутим, они лажу. Од поменуте ломаче гума до правог Белведера има лијепа пјешачка тура и ту чињеницу ДПС не може никаквом накнадном географијом преправити. ДПС-овским ”научницима”, остављамо да истраживачким радом утврде гдје се налази Крушево ждријело а гдје је Белведер?
Блокада јавне саобраћајнице у периоду дужем од једнога дана представља терористички чин, чији назив изводимо од именице ”терор”. Нарочито ако на једном мјесту у први план истурите жене и дјецу, према ”софистицираном” плану организатора, а потом, у недостатку близине ”агресора” на том истом мјесту направите ломачу и поченете да шенлучите пуцњима из ватреног оружја. Саобраћајница није блокирана како би се зауставила противничка војна сила нити ишта слично томе, него у намјери да се забрани пут великом броју грађана Црне Горе, ка мјесту које обилазе и посјећују цио свој живот, генерацијама уназад, и то – поводом који представља испољавање њихове грађанске и вјерске слободе. Овом се блокадом, дакле, намјеравало блокирати функционисање уставног и правног поретка у црној Гори.
Патријарх СПЦ је институција која у протеклих стотину година неометано, легално и легитимно посјећује Црну Гору и чинодејствује у православним богомољама широм наше државе. На тако нешто има сва грађанска и службена права, а легитимитет му даје жеља и потреба великог броја грађана Црне Горе да баш он, као српски патријарх, буде на челу ових богослужења. Патријарх СПЦ је сахранио претходног митрополита 2020 г у Подгорици; рукоположио је садашњег митрополита, у чин епископа, 2002 г у Цетињском манастиру; устоличио је претходног митрополита у Цетињском манастиру 1990 г; устоличио његовог претходника у Цетињском манастиру 1961 г… а између свега овога, небројено пута био гост Цетињског манастира у оквиру својих унутар-црквених, канонских надлежности и био предстојатељ тамошњих богослужења на највећим духовним светковинама. Тако да, само тешком менталном и моралном алхемијом и акробатиком, долазак ове вјековне институције Српске Православне Цркве, и једне од најугледнијих титула васељенског православља, може да се прикаже као ”атак на Црну Гору”. Канони га подржавају, историја га препоручује, народ Црне Горе га хоће… а од 30 година своје аутократске власти, Мило Ђукановић је, бар 20 или 25 година, истог ”патријарха СПЦ” третирао као уважену адресу, којој се при-клањао кад му је то било политички профитабилно. Па би било, мало много, узимати садашњи Ђукановићев став о патријарху, као нешто што би могло бити друштвени путоказ.
Није мали број муслимана, атеиста, агностика и римокатолика који су учествовали у овом жалосном прављењу барикада православном српском патријарху и новом цетињском митрополиту, на њиховом путу ка Цетињском манастиру. И ово прави посебну ”нафтну” мрљу на глаткој и мирној површини мора црногорске мултиетничке и мултиконфесионалне толеранције која је, треба ли подвлачити, – вјековна.
И коначно: барикаде на Крушевом ждријелу су биле очигледна и смишљена провокација да се овакво поступање ДПС-ових присталица и самозваних ”комита” узме за образац поступања када је у питању реакција на нешто што вам није по вољи. Да је прошао њихов наум, питам се, да ли бисмо могли замислити Црну Гору као нормално, уређено, грађанско друштво у било ком дану послије 04 или 05. септембра? Барикаде у Грбљу ( тамо је један од два аеродрома ), па барикаде у Зети ( тамо је други од наша два аеродрома ), и барикаде у Беранама ( тамо бисмо ваљда могли да имамо трећи ) – биле би нешто најмање што се могло очекивати већ сјутрадан. А све три области наводимо као поднебља гдје живе људи који неподијељено српског патријарха доживљавају као свога. Да ли је то будућност Црне Горе коју су нам спремали организатори ”одбране части и образа” Црне Горе? Што вријеме више пролази, све постаје јасније да је ”Белведер” био покушај да се лице Црне Горе осрамоти и унизи. Срећом, неуспјешно…
Милија Тодоровић
