Akademik Branko Ćopić je posvedočio da je komesar saopštio da Boga više nema. Religija je zvana opijum za narod sve dok je nisu zamenili drugi opijati1
Gospode jesmo li u
Iskonske sate
Nalik na tvoje
Obličje i danas
Ako li nismo kakva
Tuga za nas
Ako li jesmo kakva
Tuga za te
Ovi stihovi, pa i sam akademik Jovan Dučić bili su prokaženi, a naročito pesma „Vrbas“, ispevana 1941. godine na prvu vest o pokoljima Srba u Bosni i Hercegovini. Bilo je to vreme kad je Bog pisan malim slovom, a reč sveti stavljana pod znake navoda. Čak je i u SANU prilikom proslave 800 godišnjice Svetog Save vođena rasprava da li da se nazove Sveti Sava ili Rastko Nemanjić. Ava Justin Popović je napisao da bi Rastko Nemanjić bez Svetog Save bio niko i ništa.
Akademik Branko Ćopić je posvedočio da je komesar saopštio da Boga više nema. Religija je zvana opijum za narod sve dok je nisu zamenili drugi opijati.
Srbi su rano dobili Bibliju na svom jeziku, ali upućeniji su tvrdili da ona kod Srba nije imala onu ulogu kao kod nekih drugih naroda.
U komunističko vreme idući na zapad čudili smo se kad smo Bibliju zaticali u svakoj hotelskoj sobi. Na istoku je bila zabranjena i krijumčarena u koricama istorije SKPB-ea. Od mnogih primera samo da spomenem pisca Miladina Ćulafića, profesora Gimnazije u Mladenovcu, koga je UDBA saslušavala zato što je učenicima preporučivao da pročitaju Solomonovu „Pesmu nad pesmama“.
Vremenom se ispostavljalo da ateističke poezije nema. Branko Ćopić je pre odlaska na onaj svet putovao u Svetu Zemlju i posetio Hristov grob. Čulo se da je to kap koja je prelila čašu njegovih grehova. I u našoj najvišoj nacionalnoj naučnoj i umetničkoj ustanovi se može čuti da u njoj ima nacionalista, pa čak i onih „klero“.
Govor prilikom uručenja nagrade „Branko Ćopić“
Izvor: Večernje novosti, 28.4.2023.
