Cреда, 11 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Мухарем Баздуљ: Срби као губитници у рату и добитници у миру

Журнал
Published: 30. септембар, 2021.
Share
Илустрација (Фото: Preokret.info)
SHARE

Наредне године у Србији и Хрватској биће обиљежене стоте годишњице рођења два важна човјека. Њихова важност је с једне стране тешко успоредива, а с друге заправо и не. Јер један је био интелектуалац који се сељакао од новинских редакција преко библиотека до позоришта и назад, оставши у формалном смислу до краја нека врста маргиналца, док је други дословно дорастао до фигуре „оца нације“. Први човјек је Борислав Михајловић Михиз, а други Фрањо Туђман.

Борислав Михајловић Михиз (Фото: „Новости“)

На први поглед, бољи пандан Туђману је човјек рођен претпретпосљедњег дана 1921: Добрица Ћосић. О тој паралели је, наравно, већ много писано. У овом тренутку, међутим, док многи звецкају оружјем, има смисла, чини ми се, подсјетити на једну од релативно ријетких ситуација гдје је Михиз отворено опонирао свом пријатељу Ћосићу. У великом интервјуу који је с њим у априлу 1991. године за НИН водио Боро Кривокапић, потенцирана је чувена Ћосићева реченица о Србима који у миру губе оно што су добили у рату.

Михиз најприје релативно помирљиво каже да „Срби нису задобијали своју слободу, освајали земље и градове само устанцима, оружјем и пуцњавом. То је наша савремена заблуда“.

Одмах затим, Михиз бива много директнији: „Србија у XIX веку практично није добила ни један једини рат. Почетна, најзначајнија година новије српске историје, 1804, завршила се катастрофалним српским поразом и тешким погромом 1813. Разуме се да је трагични подвиг српског Првог устанка био основ за стварање Србије. Први устанак је омогућио и Други устанак, који практично није ни дуго ни крваво трајао, него се коџа Милош уцењивачки погађао и испогађао са двојицом ривалских турских паша и извукао од њих највише што је могао. И, погледајте господине Кривокапићу, од 1815. до пред сам Берлински конгрес, шездесет година Србија није опалила пушку. Без икаквог рата и практично без мртве главе Србија је ширила своју самосталност изнуђемим хатишерифима, првим па другим, кнез-Михаиловим добијањем кључева од градова, и још раније Милошевим одузимањем зиратне земље од спахија. Србија је тако, готово без мртве главе, постала самостална европска држава“.

Подсјећа Михиз послије да је 1885. Србија на Сливници изгубила рат са Бугарском. Ове фактографски потковане, а тријезне ријечи поучне су и актуелне у практично сваком тренутку. На извјестан начин оне су путоказ за сваку савремену српску политику. Али не треба ни ту поруку апсолутизовати, како је у једном тренутку помислио и Боро Кривокапић упитавши свог саговорника: „Србији је данас потребнији Милош Обреновић него Карађорђе?“ Михиз одбија ову сугестију: „Потребни су нам обојица. Срби су двоглав народ, разрок народ. Једно око гледа хероизам Карађорђа, друго мотри на опортунизам кнеза Милоша. Срби морају већ једном стопити оба ова својства у себи. Не могу побећи и не треба да помогну од ‘јунаштва и витештва“, али се морају присетити и резултата које даје разум, прорачун, паметно одабрана савезништва“.

Српски војник на Солунском фронту (Фото: ИН4С)

Разум, прорачун и паметно одабрана савезништва заиста, како историја показује, дају добре резултате. Михиз је наводио примјере из деветнаестог стољећа, али има и других примјера из других епоха, не само код Срба, него и код других народа. Ипак, тачност неког става најубједљивије показује вријеме. Четрнаест мјесеци касније, у јулу 1992, Михиз поново даје интервју за НИН. Овај пут с њима разговара Миливоје Глишић.

Михиз је сада видно резигниранији. У једном тренутку, цинично вели: ми Срби мислимо да нас читав свет прогони, а победио нас је један – Јанша. И даље се, дакле, супротставља клишејима. Годину дана касније, у једном од посљедњих интервјуа које је дао, у јулу мјесецу 1993, он у једном тренутку каже: „Кад помислим на Шантића, ја се следим. ‘Остајте овдје’ позивао је Мостарац комшије Муслимане кад су се селили у Турску. Мало људи зна да су се Муслимани после оног рата селили у Турску и Шантић пева њима, а не економским мигрантима. А данас у Мостару нема више Срба, баш као што у Требињу нема више Муслимана“.

У том истом – неки би рекли тестаментарном – интервјуу, има баш још десетак мјеста вриједних цитирања, али пред крај је можда најважније издвојити ову поруку: „Свој немали допринос слуђивању просечног Србина дали су и српски интелектуалци, а међу њима и Борислав Михајловић Михиз“. Та спремност да се ефекат сопственог рада самјерава са његовим посљедицама у стварности, то је можда и најважнија интелектуална лекција која се може усвојити из западне рационалистичке мисле. У стереотипној слици о Михизу, тај рођени Ирижанин и карловачки ђак који је у својим касним двадесетим шпартао Паризом и отамо нам донио Бекета, сретно је спојио балкански шарм и западњачки дух. Ипак, тај други дио његовог интелектуалног карактера пречесто се заборавља. Ова скоро деружмоновска интроспекција гдје се резултати властитог ангажмана мјере „доказом путем материјалног учинка“ у овдашњем интелектуалном животу скоро да не постоји. Нарочито јој нису склони агресивни моралисти, програмски поправљачи властитог народа, који се деценијама „ангажују“ и трубе ли трубе глумећи старозавјетне пророке, а стварност бива све различитијом од онога што они тобоже призивају. Такви преиспитују апсолутно све што постоји и што не постоји, осим властите позиције. Они знају до у ситна цревца свачији допринос у свачијем слуђивању, осим свог властитог. Борислав Михајловић Михиз такав није био.

Извор: Preokret.info

TAGGED:Борислав Михајловић МихизМухарем БаздуљратСрбиСрбија
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Напокон прича о будућности и напретку
Next Article Чешки студенти скончали у „жутој кући“: Писац Јозеф Урбан објавио потресну књигу о трговини органима

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Вјештачка интелигенција на чекању

Преузимање контроле над свијетом од стране вјештачке интелигенције одгађа се на неодређено вријеме, закључак је…

By Журнал

Крај сезоне: Зета испала из елите, пораз Сутјеске, убједљива Будућност

Одиграни су мечеви последње 36. кола Прве Телком фудбалске лиге Црне Горе Из лиге је…

By Журнал

Интервју Слиман Мансур: Пуна и једнака права свих, једино решење за Палестину

Пише: Марина Кобленц Слиман Мансур један је од најзначајнијих палестинских уметника своје генерације. Рођен је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)

By Журнал
Спорт

Фудбалска одрицања, (ВИДЕО)

By Журнал
Политика

Ограђивање Појаса Газе – тараба, тампон-зона и даљински управљани митраљези

By Журнал
МозаикПолитика

Бајденов покушај неубједљив и узалудан

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?