Јосип Датковић из Барбата, стражар у логору, истиче да су усташе одвајали младе жене и дјевојке, Јеврејке и Српкиње, од њихових мужева и очева, и одводили их у Метајну ,,с гнусном намјером како би најгрубљом силом над њима извршили силовања и удовољавали својим животињским инстиктима и похотама.“

На острву Пагу убрзо по окупацији Краљевине Југославије у Другом свјетском рату био је успостављен посебан логор за жене.
Налазио се у дубини Пашке увале, око 3 км сјеверозападно од Слане, у селу Метајна.
Био је смјештен у двије куће по страни села. Једна је била власништво ветеринара Триплата из Карловца, а друга др Хвале, правника из Загреба.
Празне куће као да су биле предодређене за логор. У њима су биле заточене Српкиње и Јеврејке са дјецом.
Овим мучилиштем за жене и дјецу српске и јеврејске националности управљао је Макс Очић из Загреба.
У логор су прве стигле четири Јеврејке које се у Загребу нису хтјеле одвојити од својих супруга и остати код куће.
Мислиле су да ће бити заједно.

Међутим, одмах по доласку на Паг одвојене су од мушкараца и смјештене у логор за жене.
Истог дана су у овај логор упућене 44 Српкиње, али оне нису стигле на одредиште јер су на путу од Карлобага према Пагу убијене у бачене у море.
О овоме свједочи Нада Фојерајзен која каже да је у логору Метајна затекла поменуте четири Јеврејке и од њих чула да су на путу утопљене 44 жене Српкиње православке које су биле у транспорту од Госпића према Пагу.
Нада Фојерајзен свједочи о примјерима масовних убистава и силовања.
Јосип Датковић из Барбата, стражар у логору, истиче да су усташе одвајали младе жене и дјевојке, Јеврејке и Српкиње, од њихових мужева и очева, и одводили их у Метајну ,,с гнусном намјером како би најгрубљом силом над њима извршили силовања и удовољавали својим животињским инстиктима и похотама.“
Свједок Јурај Персен у свом исказу свједочи да је кућа доктора Триплата служила као нека врста ,,јавне куће“.
Извор: Музеј жртава геноцида
