Мржња има свој канал

Велико је питање како би се одвијали догађаји на Цетињу да се није промијенило руководство РТЦГ. Да су наставили у истом ритму и да је извјештавање било онако настрано једнострано, напржили би народ толико да почне врело уље да прска из тигања на све стране. Није да није прскало, али би се сви добро испржили.

Присуствујемо медијској показној вјежби о важности утицаја јавног сервиса на државу и народ. Назив: како су спуштене тензије. Имамо доказ како мржња може да спласне, кад се хоће.

Спочитава се РТЦГ-у да су пренијели нетачну вијест како је на Цетињу пуцано на полицију. Свакако се мора испитати како је неко то пречуо и (до)јавио. На овим страницама и у овој колумни много пута је било спрдње на рачун РТЦГ. Много, али премало колико су заслуживали. По први пут се дешава да на РТЦГ говоре о (не)рјешавању својих проблема, што је, велики корак.

РТЦГ, (Фото: Википедија)

Међутим, guilty pleasure се наставио, па се и даље гледа РТЦГ. И даље се чудим нереалној монтажи, и спотовима који се провуку у приме тиме-у на РТЦГ Сат. То је већ питање једног већег плана, каква се жели послати слика о Црној Гори вани. Без обзира на све, од недавно се чини да гледамо неку сасвим другачију телевизију, за почетак рационалну и мање тензичну.

Видјели смо у ударном вечерњем термину политичаре који морају да одговарају на питања која нису унапријед добили, функционере који не добијају питања на волеј већ се врпоље у столици, не знају што их је снашло. Стигли у Наглас, а нашли се у чуду! Нису навикли да дођу на РТЦГ и да их неко изрешета питањима. Нису навикли јер тога није било. Зато Марија Марковић дјелује као да је упала у зграду и отела емисију. Несвакидашње добро.

Питање је до кад ће то трајати, јер ће политичари стрекнути. Добиће директиву гдје смију, а гдје не смију да иду и кренуће бојкот телевизија. Добро познато поларизовање јавности и медија. Јер, од недавно партије имају и своје приватне телевизије, гдје их дочекају, услуже питањима, водитељи умјесто политичара завршавају реченице и ките кад је потребно.

Нажалост то није ни градски ни приградски. Колико тек није подгорички да не умијеш да се шалиш прво на свој рачун. Све контра таквог градског духа јесте примитивно. Али мржња је морала некуд да се излије. Ако јој је забрањен приступ на РТЦГ, некуд је морала да отече, а нашла је нови канал.

У каналу су срџба, паника, тензије, сафра, шовинизам, “лаж и мимикрија”.

Добро је што је почело да отиче.

Сад се јасно види

Ђуро Радосавовић

Извор: Вијести