Piše: Jelena Janković
Bez lidera, oslonjeni na odlučivanje na plenumima i lokalnim inicijativama, komunikacijski uvezani prevashodno preko društvenih mreža. Takva je već deseti mesec struktura studentskih protesta, započetih nakon obrušavanja nastrešice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16-oro ljudi, da bi brzo prerasli u masovne građanske proteste.
Platforme poput Instagrama, X-a, TikTok-a postale su ključne u prenosu informacija, dokumentovanju događaja, ali i mobilizaciji građana. „Pratim lično studentske naloge na društvenim mrežama, ili me o akcijama obaveštavaju deca, prijatelji. Ljudi mojih godina nemaju Instagram ali se informišemo nekako, međusobno“, kaže za RSE Milena Radić, penzionerka iz Beograda koja redovno prisustvuje studentskim protestima.
Kako je počelo?
Od početka protesta u novembru 2024. godine, studenti sa više od 50 različitih fakulteta pokrenuli su zasebne naloge na društvenim mrežama dok je kao centralno mesto za komunikaciju i koordinaciju aktivnosti kreiran i zajednički profil @studenti_u_blokadi. Ovaj nalog na mreži Instagram ima blizu 400.000 pratilaca. To je više nego zvanični profili vladajuće Srpske napredne stranke (43.200), Socijalističke partije Srbije (7.476) i predsednika države (246.000) zajedno. Studenti u blokadi imaju i višestruko više pratilaca od opozicionih partija, Zeleno levi front (45.000), SSP (29.200), Novi DSS (1.827). „Ljudi su se okrenuli studentskim nalozima jer ne veruju medijima i političarima. Prezasićeni su informacijama. Na društvenim mrežama je brži protok vesti i mislim da je generalno stvorena atmosfera da građani čekaju da vide šta će studenti reći ili uraditi“, navodi za RSE Ana, predstavnica studenata u blokadi Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.
Da je poverenje ključno za razumevanje velike popularnosti studentskih kanala komunikacije, smatra i Aleksandra Krstić, profesorka na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu. „Verujete u te naloge i ono što oni objavljuju na osnovu nekoliko činjenica. To nikada nije manipulacija, to nisu dezinformacije i to su zapravo neke stvari koje mi ne možemo da vidimo u tradicionalnim medijima. Kada odete na protest, znate da je bilo više od 10.000 ljudi, to možete i sami laički da procenite. Studenti to objave a onda izađu zvanične institucije kao što je MUP (Ministarstvo unutrašnjih poslova) i kažu da je bilo 300 ljudi. Dakle, mi sada više nemamo poverenje ni u kakve zvanične institucije, a da ne govorimo o tradicionalnim medijima koji su pretežno politički instrumentalizovani“, navodi Krstić.
Da li je umanjen uticaj tradicionalnih medija?
Ona ističe da su televizije u Srbiji i dalje dominantni izvor informisanja ali da se mlađa populacija između 18 i 35 godina informiše prvenstveno putem društvenih mreža. Smatra da je i u jednom i u drugom slučaju ključno ko proizvodi i distribuira sadržaj, a da poverenje u objave studenata na društvenim mrežama ne proizilazi iz opšteg poverenja u taj tip medija. „Društvene mreže same po sebi ulivaju neku dozu nepoverenja, jer znamo šta danas može da uradi deepfake, šta danas može da uradi AI. Ja ne verujem društvenim mrežama, ali verujem studentima u blokadi i to je primarna razlika“, ističe Aleksandra Krstić profesorka FPN-a.
Ana, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta objašnjava da na njihovom fakultetu naloge na društvenim mrežama uređuje nekoliko studenata, od kojih je svako zadužen za konkretan profil.
„Plenum bira administratore naloga na društvenim mrežama. Zna se ko uređuje Instagram, ko Tviter, ko odgovara na poruke. Ukoliko sadržaj nije originalno naš, pažljivo proveravamo sve pre objave. Konsultujemo se međusobno ali i sa našim profesorima“, navodi ona.
Šta pokazuju statistika?
Na mreži Instagram, stranica @studenti_u_blokadi je otvorena u novembru 2024. i do sada je objavila 1.660 postova. Prema podacima platforme za analitiku javnih profila na društvenim mrežama – Soušl Blade, tokom avgusta, stranica je svakog dana dobijala u proseku 450 novih pratilaca, a najveći rast zabeležila je tokom marta 2025, kada je u Beogradu organizovan prvi veliki studentski protest.
Arhiv javnih skupova, organizacija koja se bavi brojanjem učesnika na javnim okupljanjima, navela je da se na poziv studenata, u Beogradu 15. marta okupilo između 275.000 i 325.000 ljudi, što ovaj protest čini jednim od najmasovnijih studentskih i građanskih okupljanja u istoriji Srbije.
O. Vladan Perišić: O studentskim protestima i mjestu teologa u njima (VIDEO)
Osim na terenu, visok nivo angažmana građana potvrđuju i statistički podaci o interakciji publike na studentske objave na društvenim mrežama.
Instagram profil @studenti_u_blokadi je na sajtu Soušl Blade ocenjen ocenom B+ što označava da profil ima stabilan rast i visok nivo angažmana publike. Pratioci ne postoje samo „na papiru“, već reaguju na objave, lajkovima i šerovima.
Efikasnost
Da se kanali na društvenim mrežama koriste za brzu mobilizaciju ljudi pokazuje i primer blokade zgrade RTS-a u aprilu 2025. U znak protesta zbog izveštavanja javnog servisa i rada REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije) studenti su blokirali zgrade Radio Televizije Srbije što je prouzrokovalo izmenu programske šeme RTS-a, kašnjenje ili neemitovanje informativnih emisija, izmeštanje studija na alternativne lokacije. Blokada je trajala danonoćno, punih petnaest dana.
Organizovana je onlajn bez najave skupa u tradicionalnim medijima. Poziv na blokadu se organski širio preko društvenih mreža, a objavljen je na profilima studenata u blokadi samo sat i po vremena pre zakazanog početka protesta.
„Onaj ko ima moć, ima užasno veliku odgovornost. Posebno na društvenim mrežama koje znaju da generišu jako opasne tendencije – nasilje, digitalnu mržnju. Ja na studentskim nalozima nisam videla targetiranja, govor mržnje. Vi, ako pogledate te naloge, oni imaju jasnu strukturu, a to je pre svega obaveštavanje o protestima ili o narednim blokadama. Oni imaju pravo da pozivaju na mobilizaciju, i to uspešno čine“, ocenjuje za RSE profesorka Aleksandra Krstić.
Rizik konfuzije
Studenti u blokadi na mreži Instagram prate 200 srodnih naloga – stranica studenata iz različitih gradova, srednjoškolaca, učitelja, vaspitača u blokadi kao i profile građanskih zborova. To pokazuje razgranatu mrežu Instagram profila koji organizuju ili podržavaju proteste u Srbiji. Da li brojnost naloga posvećenih istom cilju a različitog stila komuniciranja pa i ideološkog koncepta, može da predstavlja izazov u razumevanju poruka studentskog pokreta? Profesorka Aleksandra Krstić smatra da ne – ukoliko pravimo razliku između zvaničnih studentskih naloga i drugih pojedinaca ili organizovanih grupa koje podržavaju proteste.
Andrej Ivanji: Užički ustanak: Da li će protest na Đetinji izazvati poplavu?
„Studentski nalozi nisu anonimni. Za razliku od velikog broja tradicionalnih i onlajn medija sa skrivenim podacima o vlasništvu, vi znate da je to grupa studenata fakulteta koji je u potpisu naloga. Postoji određena vrsta moderacije, postoje uređivački odbori i nema velikih odstupanja u pogledu sadržaja“, kaže Krstić za RSE. Ana sa Poljoprivrednog fakulteta ističe da je često teško uskladiti objave različitih studentskih profila ali da su dogovori uobičajeni, posebno kada je reč o organizovanju većih protesta:
„Okupe se studenti sa svih fakulteta i dogovorimo zajedničku kampanju, kreiramo uniformne objave. Naravno da će se inače poljoprivredni fakultet baviti poljoprivrednim temama, fakultet političkih nauka, političkim odlukama ali česti su momenti kada se dogovaramo oko zajedničkih objava. Tviter ( X) je otvorenija mreža pa tu imamo više slobode za različite komentare.“
„Studenti koji žele da uče“
Osim studenata koji su organizovali blokade tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, deo studenata koji ne podržava njihov protest oformio je grupu „studenti koji žele da uče“. Pokret je nastao u martu 2025. godine. Predvođeni studentom medicine Milošem Pavlovićem oni su se organizovali u Pionirskom parku u Beogradu, ispred Predsedništva Srbije, sa zahtevom da se omogući nesmetano odvijanje nastave i ispita. U martu su pokrenuli svoje kanale na društvenim mrežama X i Instagram.
Za razliku od naloga studenata u blokadi ovi profili imaju znatno manje pratilaca i objava. Na mreži Instagram nalog „studenti koji žele da uče“ prati 8.719 korisnika ove mreže, dok na X-u imaju blizu 2.000 pratilaca. Iako su u međuvremenu mnogi fakulteti nastavili sa radom, „studenti koji žele da uče“ i dalje objavljuju snimke iz Pionirskog parka, u kojem će, kako obećavaju, ostati dok se svaki student ne vrati na fakultet.
Uprkos tvrdnjama da je na toj lokaciji skup koji je policiji prijavio ovaj studentski pokret, novinari RSE su u Pionirskom parku snimili i identifikovali u više navrata lokalne funkcionere Srpske napredne stranke, predstavnike Srpske liste sa Kosova, pripadnike rasformiranih vojnih formacija kao i osuđivana lica. Video objave Studenata Fakulteta dramskih umetnosti najgledanije Osim na Instagramu, „Studenti u blokadi“ imaju profile i na mrežama X, Fesjbuk i TikTok. Na mreži X njihov nalog prati 72.000 korisnika, među kojima je i veliki broj političara i medijskih kuća. Nalog je otvoren 2. decembra i do danas je imao blizu 2.500 objava. Studenti u blokadi imaju profile i na mrežama Fesjbuk i TikTok ali su na ovim platformama manje aktivni. Fesjbuk profil koji je otvoren 8. januara 2025. ima 28.000 pratilaca. Na mreži TikTok nalog studenata u blokadi prati 6.371 korisnik ove mreže.
Na TikToku je najpraćeniji nalog koji vode predstavnici studenata Fakulteta dramskih umetnosti – @sviublokadefdu. Ovaj profil je od kreiranja početkom decembra 2024. objavio 115 videa koji su lajkovani oko 300.000 puta. Profil studenata u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti i na Instagramu ima značajnu interakciju sa publikom. U proseku na jednu njihovu objavu reaguje preko 13.000 korisnika ove mreže.
Studente FDU u blokadi na Instagramu prati oko 190.000 korisnika ove mreže a najveći rast broja pratilaca beleže u aprilu i maju 2025. kada je njihovu stranicu zapratilo 66.000 novih naloga. U to vreme organizovana je protestna šetnja studenata „Tura do Strazbura“, blokada RTS-a a početkom maja, nakon šest meseci blokada fakulteta, iznet je i zahtev za raspisivanjem izbora. Video koji su tim povodom snimili studenti FDU imao je preko 25.000 lajkova, uz preko 4.000 šerova.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
