Пише: Јелена Јанковић
Без лидера, ослоњени на одлучивање на пленумима и локалним иницијативама, комуникацијски увезани превасходно преко друштвених мрежа. Таква је већ десети месец структура студентских протеста, започетих након обрушавања настрешице на Железничкој станици у Новом Саду и погибије 16-оро људи, да би брзо прерасли у масовне грађанске протесте.
Платформе попут Инстаграма, X-а, ТикТок-а постале су кључне у преносу информација, документовању догађаја, али и мобилизацији грађана. „Пратим лично студентске налоге на друштвеним мрежама, или ме о акцијама обавештавају деца, пријатељи. Људи мојих година немају Инстаграм али се информишемо некако, међусобно“, каже за РСЕ Милена Радић, пензионерка из Београда која редовно присуствује студентским протестима.
Како је почело?
Од почетка протеста у новембру 2024. године, студенти са више од 50 различитих факултета покренули су засебне налоге на друштвеним мрежама док је као централно место за комуникацију и координацију активности креиран и заједнички профил @студенти_у_блокади. Овај налог на мрежи Инстаграм има близу 400.000 пратилаца. То је више него званични профили владајуће Српске напредне странке (43.200), Социјалистичке партије Србије (7.476) и председника државе (246.000) заједно. Студенти у блокади имају и вишеструко више пратилаца од опозиционих партија, Зелено леви фронт (45.000), ССП (29.200), Нови ДСС (1.827). „Људи су се окренули студентским налозима јер не верују медијима и политичарима. Презасићени су информацијама. На друштвеним мрежама је бржи проток вести и мислим да је генерално створена атмосфера да грађани чекају да виде шта ће студенти рећи или урадити“, наводи за РСЕ Ана, представница студената у блокади Пољопривредног факултета из Београда.
Да је поверење кључно за разумевање велике популарности студентских канала комуникације, сматра и Александра Крстић, професорка на Одељењу за новинарство и комуникологију Факултета политичких наука (ФПН) у Београду. „Верујете у те налоге и оно што они објављују на основу неколико чињеница. То никада није манипулација, то нису дезинформације и то су заправо неке ствари које ми не можемо да видимо у традиционалним медијима. Када одете на протест, знате да је било више од 10.000 људи, то можете и сами лаички да процените. Студенти то објаве а онда изађу званичне институције као што је МУП (Министарство унутрашњих послова) и кажу да је било 300 људи. Дакле, ми сада више немамо поверење ни у какве званичне институције, а да не говоримо о традиционалним медијима који су претежно политички инструментализовани“, наводи Крстић.
Да ли је умањен утицај традиционалних медија?
Она истиче да су телевизије у Србији и даље доминантни извор информисања али да се млађа популација између 18 и 35 година информише првенствено путем друштвених мрежа. Сматра да је и у једном и у другом случају кључно ко производи и дистрибуира садржај, а да поверење у објаве студената на друштвеним мрежама не произилази из општег поверења у тај тип медија. „Друштвене мреже саме по себи уливају неку дозу неповерења, јер знамо шта данас може да уради deepfake, шта данас може да уради АИ. Ја не верујем друштвеним мрежама, али верујем студентима у блокади и то је примарна разлика“, истиче Александра Крстић професорка ФПН-а.
Ана, студенткиња Пољопривредног факултета објашњава да на њиховом факултету налоге на друштвеним мрежама уређује неколико студената, од којих је свако задужен за конкретан профил.
„Пленум бира администраторе налога на друштвеним мрежама. Зна се ко уређује Инстаграм, ко Твитер, ко одговара на поруке. Уколико садржај није оригинално наш, пажљиво проверавамо све пре објаве. Консултујемо се међусобно али и са нашим професорима“, наводи она.
Шта показују статистика?
На мрежи Инстаграм, страница @студенти_у_блокади је отворена у новембру 2024. и до сада је објавила 1.660 постова. Према подацима платформе за аналитику јавних профила на друштвеним мрежама – Соушл Бладе, током августа, страница је сваког дана добијала у просеку 450 нових пратилаца, а највећи раст забележила је током марта 2025, када је у Београду организован први велики студентски протест.
Архив јавних скупова, организација која се бави бројањем учесника на јавним окупљањима, навела је да се на позив студената, у Београду 15. марта окупило између 275.000 и 325.000 људи, што овај протест чини једним од најмасовнијих студентских и грађанских окупљања у историји Србије.
О. Владан Перишић: О студентским протестима и мјесту теолога у њима (ВИДЕО)
Осим на терену, висок ниво ангажмана грађана потврђују и статистички подаци о интеракцији публике на студентске објаве на друштвеним мрежама.
Инстаграм профил @студенти_у_блокади је на сајту Соушл Бладе оцењен оценом Б+ што означава да профил има стабилан раст и висок ниво ангажмана публике. Пратиоци не постоје само „на папиру“, већ реагују на објаве, лајковима и шеровима.
Ефикасност
Да се канали на друштвеним мрежама користе за брзу мобилизацију људи показује и пример блокаде зграде РТС-а у априлу 2025. У знак протеста због извештавања јавног сервиса и рада РЕМ-а (Регулаторног тела за електронске медије) студенти су блокирали зграде Радио Телевизије Србије што је проузроковало измену програмске шеме РТС-а, кашњење или неемитовање информативних емисија, измештање студија на алтернативне локације. Блокада је трајала даноноћно, пуних петнаест дана.
Организована је онлајн без најаве скупа у традиционалним медијима. Позив на блокаду се органски ширио преко друштвених мрежа, а објављен је на профилима студената у блокади само сат и по времена пре заказаног почетка протеста.
„Онај ко има моћ, има ужасно велику одговорност. Посебно на друштвеним мрежама које знају да генеришу јако опасне тенденције – насиље, дигиталну мржњу. Ја на студентским налозима нисам видела таргетирања, говор мржње. Ви, ако погледате те налоге, они имају јасну структуру, а то је пре свега обавештавање о протестима или о наредним блокадама. Они имају право да позивају на мобилизацију, и то успешно чине“, оцењује за РСЕ професорка Александра Крстић.
Ризик конфузије
Студенти у блокади на мрежи Инстаграм прате 200 сродних налога – страница студената из различитих градова, средњошколаца, учитеља, васпитача у блокади као и профиле грађанских зборова. То показује разгранату мрежу Инстаграм профила који организују или подржавају протесте у Србији. Да ли бројност налога посвећених истом циљу а различитог стила комуницирања па и идеолошког концепта, може да представља изазов у разумевању порука студентског покрета? Професорка Александра Крстић сматра да не – уколико правимо разлику између званичних студентских налога и других појединаца или организованих група које подржавају протесте.
Андреј Ивањи: Ужички устанак: Да ли ће протест на Ђетињи изазвати поплаву?
„Студентски налози нису анонимни. За разлику од великог броја традиционалних и онлајн медија са скривеним подацима о власништву, ви знате да је то група студената факултета који је у потпису налога. Постоји одређена врста модерације, постоје уређивачки одбори и нема великих одступања у погледу садржаја“, каже Крстић за РСЕ. Ана са Пољопривредног факултета истиче да је често тешко ускладити објаве различитих студентских профила али да су договори уобичајени, посебно када је реч о организовању већих протеста:
„Окупе се студенти са свих факултета и договоримо заједничку кампању, креирамо униформне објаве. Наравно да ће се иначе пољопривредни факултет бавити пољопривредним темама, факултет политичких наука, политичким одлукама али чести су моменти када се договарамо око заједничких објава. Твитер ( X) је отворенија мрежа па ту имамо више слободе за различите коментаре.“
„Студенти који желе да уче“
Осим студената који су организовали блокаде тражећи одговорност за погибију 16 људи услед пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, део студената који не подржава њихов протест оформио је групу „студенти који желе да уче“. Покрет је настао у марту 2025. године. Предвођени студентом медицине Милошем Павловићем они су се организовали у Пионирском парку у Београду, испред Председништва Србије, са захтевом да се омогући несметано одвијање наставе и испита. У марту су покренули своје канале на друштвеним мрежама X и Инстаграм.
За разлику од налога студената у блокади ови профили имају знатно мање пратилаца и објава. На мрежи Инстаграм налог „студенти који желе да уче“ прати 8.719 корисника ове мреже, док на X-у имају близу 2.000 пратилаца. Иако су у међувремену многи факултети наставили са радом, „студенти који желе да уче“ и даље објављују снимке из Пионирског парка, у којем ће, како обећавају, остати док се сваки студент не врати на факултет.
Упркос тврдњама да је на тој локацији скуп који је полицији пријавио овај студентски покрет, новинари РСЕ су у Пионирском парку снимили и идентификовали у више наврата локалне функционере Српске напредне странке, представнике Српске листе са Косова, припаднике расформираних војних формација као и осуђивана лица. Видео објаве Студената Факултета драмских уметности најгледаније Осим на Инстаграму, „Студенти у блокади“ имају профиле и на мрежама X, Фесјбук и ТикТок. На мрежи X њихов налог прати 72.000 корисника, међу којима је и велики број политичара и медијских кућа. Налог је отворен 2. децембра и до данас је имао близу 2.500 објава. Студенти у блокади имају профиле и на мрежама Фесјбук и ТикТок али су на овим платформама мање активни. Фесјбук профил који је отворен 8. јануара 2025. има 28.000 пратилаца. На мрежи ТикТок налог студената у блокади прати 6.371 корисник ове мреже.
На ТикТоку је најпраћенији налог који воде представници студената Факултета драмских уметности – @свиублокадефду. Овај профил је од креирања почетком децембра 2024. објавио 115 видеа који су лајковани око 300.000 пута. Профил студената у блокади Факултета драмских уметности и на Инстаграму има значајну интеракцију са публиком. У просеку на једну њихову објаву реагује преко 13.000 корисника ове мреже.
Студенте ФДУ у блокади на Инстаграму прати око 190.000 корисника ове мреже а највећи раст броја пратилаца бележе у априлу и мају 2025. када је њихову страницу запратило 66.000 нових налога. У то време организована је протестна шетња студената „Тура до Стразбура“, блокада РТС-а а почетком маја, након шест месеци блокада факултета, изнет је и захтев за расписивањем избора. Видео који су тим поводом снимили студенти ФДУ имао је преко 25.000 лајкова, уз преко 4.000 шерова.
Извор: Радио Слободна Европа
